KURC: Zemljama regiona se ne sme uskratiti perspektiva

„Bio sam u Makedoniji i video sam kako grčka strana izbeglice direktno brodovima prevozi u Solun, luku najbližu makedonskoj granici, kako bi što pre napustili zemlju, rekao je ministar Kurc

Oštro kritikujući Atinu zbog kršenja Dablinskog sporazuma, Kurc je u intervjuu agenciji APA rekao da države Zapadnog Balkana ne smeju biti zapostavjene ni kada je reč o pitanju izbeglica, a često se, dodao je, to događalo i u drugim oblastima. Austrija je, prema njegovim rečima, posebno aktivna da se zemlje Balkana zadrže na agendi EU.

"Niko tako dobro kao Austrija, koja je susedna zemlja, ne zna da svaka nestabilnost na terenu, svaki konflikt, ne samo da može imati negativne posledice po našu privredu i radna mesta već i našu bezbednost"“, upozorio je šef diplomatije Austrije.

Stoga, objašnjava, važi pravilo da kada se pomaže državama Zapadnog Balkana pomaže se i austrijskoj perspektivi.

"Zbog toga će Beč učiniti sve kako bi države regiona što bolje podržao prilikom njihovog približavanja EU", precizan je Kurc.

On smatra da situacija u državama Zapadnog Balkana nije tako crna. Tačno je, kaže, da je problema bilo u Makedoniji, da nema daljeg pozitivnog razvoja u Bosni i Hercegovini, ali da, kada se pogleda napredak u Srbiji i reforme koje su sprovedene, može se reći da je Srbija na dobrom putu. „

Mišljenja sam da postoji približavanje između država koje su još pre par decenija bile u sukobu. To je nešto veoma pozitivno. Ako na Samitu o Zapadnom Balkanu ostvarimo nadregionalne infrastrukturne projekte, ako postignemo da granice bude jasno definisane, onda su to ponovo koraci koje ne treba umanjivati“, kazao je Kurc.

Ukoliko, međutim, Evropska unija na države regiona bude gledala sa visine i ukine im perspektivu, postoji opasnost da se neka od zemalja okrene, upozorio je šef austrijske diplomatije. Opasnost vidi i u tome da se, kako je rekao, u BiH, ali i na Kosovu snažno podrže radikalne islamističke grupacije, sa ciljem da se usred Evrope uspostave ispostave tih grupacija. „

"To je neposredna bezbednosna pretnja za nas kao suseda. Zbog toga je potrebna ne samo evrospka perspektiva, već jasno delovanje protiv toga", rekao je Kurc, istakavši da je saradnja sa državama regiona u borbi protiv Islamske države i radikalizacije neophodna.

Govoreći o izbeglicama sa Bliskog istoka, Kurc ponavlja da nije bio iznenađen odlukom Mađarske da podigne zid jer, kako je rekao, u EU ne postoji jedinstveni prilaz problemu. Zato su države naterane da samostalno preduzimaju mere.

Upitan da li će taj zid između Mađarske i Srbije smanjiti broj izbeglica ka Austriji on je rekao da to može biti slučaj da ova ruta bude teža za izbeglice i posebno krijumčare.

Kurc je optužio Atinu da krši Dablinski sporazum i sva druga pravila u oblasti politike prema azilantima. Unutar EU, prema Kurcu, je problem što nisu sve države pogođene talasom azilanata, i zbog toga postoji nedovoljna svest za ovaj veliki izazov.

Neophodno je, kaže, uspostaviti svest da je ova kriza ekstremni izazov, koji nijedna zemlja sama ne može rešiti, i koja ugrožava mnogo onoga što se poznaje i ceni u Evropi. „Evropa bez granica unutar Šengenskog prostora definitivno postoji samo na osnovu dobrih spoljnih granica, a ako te spoljne granice ne budu dobro obezbeđivane onda je i ta ideja u opasnosti“, poručio je Kurc.

On ističe da pod hitno treba dobro obezbediti spoljne granice u Grčkoj i pojačati borbu protiv krijumčara ljudi na zapadno-balkanskoj ruti.

"„Bio sam u Makedoniji i video sam kako grčka strana izbeglice više ni ne dovodi u Atinu kako bih ih barem teoretski registrovali, već se brodovima direktno prevoze u Solun, luku najbližu makedonskoj granici, kako bi što pre napustili zemlju", rekao je.

On apsurdnim smatra to da, kako je rekao, na našem kontinentu izbeglice masovno iz jedne zemlje EU beže u državu koja nije članica. Za šefa austrisjke diplomatije je neprihvatljivo da se izbeglice samo propuštaju dok ne stignu u države destinacije kao što su Austrija, Nemačka i Ssvedska. Stoga se zalaže za zajedničko evropsko delovanje i izražava nadu da će Samit o zapadnom Balkanu biti dalja šansa da se stvori svest u Briselu da ne postoji samo ruta preko Italije, već i preko zapadnog Balkana.