Osumnjičena sam za prevaru, a spavala sam s Teodorom Viktorović, koja mi se ispovedila kako je postala dvostruki ubica. U CZ sam upoznala žene kriminalce

Ne propustite...HronikaTeodora Viktorović: Nisam birala oružje da ubijem mamu i baku
teodora-viktorovic.jpg
HronikaPREDOZIRANA POČINILA MASAKR: Unuka slavnog glumca ubila majku i babu satarom!
teodora-viktorovic-mihajlo-viktorovic.jpg

BEOGRAD - Pitali su me po izlasku iz Centralnog zatvora kako sam mogla da zaspim pored ubice u ćeliji, kako sam preživljavala susrete s ženama kriminalcima i kako sam uopšte opstala u tim teškim uslovima. Prošla sam situacije u kojima bi i normalan čovek poludeo, ali sam posle ovog iskustva shvatila šta su prave životne vrednosti.

Ovako počinje ispovest za Kurir B. R. (30) (ime i prezime poznato redakciji), koja je tri meseca provela u Centralnom zatvoru u Beogradu, u ženskom delu ovog kazamata. Naša sagovornica detaljno je opisala život iza zidina zatvora, gde je bila okružena sitnim prevarantkinjama, dilerima droge, kradljivcima, ali i brutalnim ubicama.

Bez svetlosti i vazduha

B. R. objašnjava da se prvi put u životu našla iza rešetaka jer je osumnjičena za prevaru, koju, kako tvrdi, nije počinila, pa je zbog toga 90 dana delila ćeliju čak i sa zločincima.
- Tamo je jezivo, kao u paklu. Bila sam u sobi dva i po sa dva. Vazduha nema, prirodne svetlosti nema, a sijalica je upaljena od sedam ujutro do 23. To je baš naporno, i za oči i za psihu. U ćeliji su dve kasete, na zidu je televizor, jedan sto i dve klupe. Imamo i toalet sa čučavcem i tušem. Dobro je to što tople vode ima stalno i možemo da se kupamo - počinje priču B. R., opisujući svoju ćeliju u Bačvanskoj ulici.

Svoj boravak u pritvoru opisuje kao nešto najgore što joj se desilo u životu i nešto što ne bi poželela ni najgorem neprijatelju. Kaže da nije osećala strah kada se prvi put oči u oči našla s ubicama, ali situaciju opisuje rečima: „I normalan bi poludeo“.
- Mesec dana nakon mog dolaska u CZ, u ćeliju su premestili glumicu Teodoru Viktorović, koja je osumnjičena za ubistvo majke i babe. Detaljno mi je opisala zločin koji je počinila. Priča i plače. I dalje ne može da veruje da je to uradila, ali kaže da joj je život s majkom ličio na kućni pritvor. U tom razgovoru sam shvatila da je ona jedna napaćena duša i da ne treba nikome suditi. Družile smo se i dobro smo se slagale sve vreme. Po izlasku iz zatvora pitali su me kako sam mogla da zaspim pored ubice. Odgovorila sam im da je ona tamo normalna žena. Nisam imala razloga za strah - opisuje B. R. zatvorske dane.

Ona kaže da život u zatvoru nije ni nalik onome što se prikazuje u filmovima, da nema klanova ili vođe koji zavodi red.

Kao u „Velikom bratu“

- Ljudi misle da te tamo svaki dan ubijaju od batina, da te šutiraju, gaze. To nije tačno. Stražarke su korektne, s njima nema problema, a pritvorenice - kako koja. Ako si ti OK, i one su OK. Naravno da niko neće da trpi vređanja, pretnje i provokacije. Naročito zato što su tamo emocije prenaglašene. Svaka emocija je duplo veća nego u realnom svetu - objašnjava naša sagovornica.

B. R. kaže da je u zatvoru kao u „Velikom bratu“ jer je svaki deo paviljona pokriven kamerama, osim soba.
- Tamo je sat kao tri sata, a dan kao pet godina. Od 24 sata, 22 si u sobi s cimerkama. Kada nekome dođe pismo ili poseta, to je kao praznik. I radost i tuga u isto vreme. Kad jednoj stigne pismo, sve plačemo - priča B. R.

Ona opisuje kako su izgledali njeni susreti s porodicom.
- Imala sam zatvorene posete, preko stakla. Kad mi porodica dođe, meni sve vreme stoji knedla u grlu. Pred njima se pravim da sam jaka i da se super osećam. A kad odem u sobu, satima plačem... - kaže B. R.

Teodora Viktorović, dvostruki ubica
PATI ZA DECOM, ŽELI DA SE UBIJE

B. R. rekla je da joj je doskorašnja cimerka Teodora Viktorović (40), koja čeka presudu za ubistvo majke Ljiljane i bake Ivanke koje je počinila u martu 2015. na Vračaru, kazala da će se ubiti ako je osude na 40 godina.
- Sećam se da smo gledale vesti i javili su da su u podgoričkom zatvoru iz snajpera ubili osuđenika dok je bio u šetnji. Teodora mi je rekla: „Molim te, reci mom mužu da plati nekog da me ubije ako me osude na maksimalnu kaznu“- kaže B. R. Ona dodaje da Teodori najteže pada razdvojenost od dece.
- Na kaseti je zalepila slike ćerke i sina. Ćerkica koja je u vreme ubistva imala pet meseci, sada je ne prepoznaje. Njen suprug je sinu rekao da mama u zatvoru snima film. - priča naša sagovornica.

Superbaki super u CZ
IMA 88 GODINA, A TRENIRA SVAKI DAN

Naša sagovornica priča da će joj zatvorski dani ostati u sećanju i po poznanstvu s bakom od 88 godina.
- Baba je pre nekoliko godina skrivila saobraćajnu nesreću. I platila je odštetu. Međutim, taj dečko s kojim se sudarila naknadno ju je tužio i tražio još para. Ona se nije odazivala na pozive suda i oni su je priveli i osudili na osam meseci zatvora - kaže B. R.
- Baba je carica. Trenirala je džudo ranije i baš je aktivna. Svaki dan je za vreme šetnje trčala i održavala kondiciju. Šalila se s nama, smejala se. Govorila je kako joj je u zatvoru super - prisetila se B. R.

Otmičarke male Maše
FRANCUSKINJA PRIČA SRPSKI

U šetnji sam upoznala i Francuskinje Gorin Sandrin Branšu i njenu ćerku Emerin Ulije Kristel, koje su optužene za otmicu. Ćerka ponavlja kako ne zna ništa o otmici male Maše, a na njenu majku stražarke obraćaju posebnu pažnju jer je sekla vene. Vidi se da je Gorin zlo, ona ni sa kim ne priča, a njena ćerka je naučila srpski, pa tako priča sa ostalima - prepričava B. R.

Tanja Lakić ubila bebu
NIKO JE NE VOLI U ZATVORU

B. R. kaže da je u zatvoru upoznala i Tanju Lakić Mahud (38), optuženu za ubistvo svoje osmomesečne ćerke Anje, koju je policija septembra 2015. našla u kesi na njihovoj terasi.
- Ta Tanja je težak monstrum. Nju u zatvoru niko ne voli. Zovu je metadonka jer je non-stop na „metadonu“ - kaže B. R. i dodaje:
- Teodora Viktorović je najpre bila s njom u sobi. Tanja ju je napadala fizički i šikanirala. Zato su Teodoru prebacili kod mene.

Svi u CZ se sećaju Svetlane Ražnatović
CECA ŠETALA I PEVALA

Po CZ i dan-danas kruže priče o tome kako je Svetlana Ceca Ražnatović provodila dane 2003.
- Prepričava se kako je Ceca pevala kad je izlazila u šetnje. Ona peva, a svi joj aplaudiraju. Naručivali su joj pesme, a ona je bez problema sve želje ispunjavala - kaže B. R. Ona kaže da se pritvorenice i danas teše rečenicom: „Kad je mogla Ceca da spava ovde, možemo i mi“.
- Jedna je čak nacrtala i Cecin portret na vratima. A njeni posteri i slike iz novina zalepljeni su maltene u svim sobama - kaže B. R.