HAG KOBAN ZA SRBE: Oni nisu preživeli ćelije haškog kazamata
Statistika crna, da crnja ne može biti, kaže da je zaključno sa 2015. godinom u pritvorskoj jedinici suda u Hagu umrlo devet pritvorenika od čega čak 7 Srba što je više nego zapanjujuć podatak.
Tužnu Tolimirovu sudbinu doživeli su i haški optuženici Đorđe Đukić, Slavko Dokmanović, Milan Kovačević, Slobodan Milošević, Momir Talić, Miroslav Deronjić, Milan Babić i general Mile Mrkšić, koji će ostati upamćen kao prvi haški optuženik koji je umro van Ševeningena, izdržavajući kaznu u lisabonskom zatvoru.
Đorđe Đukić
General Đorđe Đukić pušten je iz haškog pritvora u Sheveningenu aprila 1996. godine zbog karcinoma u poodmakloj fazi i odmah je primljen na VMA u Beogradu, gde je i preminuo samo mesec dana kasnije.
Slavko Dokmanović
Bivši gradonačelnik Vukovara oduzeo je sebi život u noći između 28. i 29. juna 1998. upravo u sheveningenskoj ćeliji.
Obesio se o šarke na vratima samo tri dana po okončanju suđenja. Bio je optužen za zločin na Ovčari, a presudu nije ni dočekao.
Milan Kovačević
U avgustu 1998, u ćeliji haškog pritvora preminuo je i doktor Milan Kovačević kog su stražari ujutru pronašli mrtvog od srčanog udara.
Međutim, potom je utvđeno da je preminuo usled pucanja aorte kao i da je mogao biti spasen pošto se pre toga žalio na jake bolove, ali ga očigledno niko nije slušao.
Slobodan Milošević
Najpoznatiji pritvorenik Haškog tribunala, bivši predsednik Srbije i SRJ, pronađen je mrtav u svom krevetu u ćeliji sheveningenskog pritvora 11. marta 2006. godine.
Na suđenju Milošević se sam branio. Umro je posle pet godina u zatvoru i samo pedesetak sati pre završetka izvođenja svedoka. Milošević, koji je u haškom pritvoru oboleo od slabosti srca, visokog krvnog pritiska i dijabetesa, umro je od srčanog udara mada su mnogi sumnjali da je otrovan ili ubijen na drugi način.
Momir Talić
Načelnika Generalštaba Vojske Republike Srpske Hag je pustio da se brani sa slobode zbog narušenog zdravlja. Primljen je na VMA u Beogradu gde je preminuo u maju 2003. godine.
Haški tribunal je podigao tajnu optužnicu protiv generala Talića 12. marta 1999. godine za ratne zločine u toku rata u BiH. Uhapsile su ga austrijske vlasti 25. avgusta 1999. godine dok je, kao načelnik Generalštaba Vojske RS, boravio u Beču na seminaru Oebsa.
Milan Babić
U martu 2006, još jedan Srbin oduzeo je sebi život u haškom pritvoru. Babić, nekadašnji predsednik vlade Republike Srpske Krajine, obesio se u svojoj ćeliji.
Pre rata bio je zubar u Kninu.
Mile Mrkšić
General-major Jugoslovenske narodne armije učestvovao je u bici za Vukovar 1991, a optužen je da je odgovoran za masovno ubistvo 260 ljudi koji su ubijeni posle pada Vukovara. Mrkšić je bio vrhovni komandant Srpske vojske Krajine maja 1995. godine. Penzionisan je kao general-potpukovnik Vojske Jugoslavije. Dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 2002, suđenje mu je počelo oktobra 2005, a septembra 2007, osuđen je na 20 godina zatvora za slučaj Ovčara.
Prvi je haški optuženik koji je umro van Sheveningena, izdržavajući kaznu u lisabonskom zatvoru. Sahranjen je na beogradskom groblju Lešće 2015.
Miroslav Deronjić
Miroslav Deronjić rođen je 1954. godine u Bratunci i pre rata radio je kao profesor. Sfor ga je uhapsio i prebacio u Hag 2002. godine.
Priznao je zločine protiv čovečnosti za koje je bio optužen i izrečena mu je kazna od 10 godina zatvora, koju je izdržavao u švedskom zatvoru Kumla. Posle kraće bolesti, preminuo je u maju 2007. godine.
General Zdravko Tolimir
Poslednji među Srbima koji su preminuli u pritvoru Haškog suda. Tolimir je izdahnuo sinoć oko 21 sat. Bolovao je od srca, a nezvanično i od karcinoma.
Vlajko Stojiljković pucao sebi u glavu, Janjić se razneo bombom
U broj preminulih nisu uključeni oni koji su zbog bolesti pušteni iz haške pritvorske jedinice ili su ubrzo umrli na slobodi. Međutim ima i onih koji u Hag nisu hteli ni po cenu života.
To su bili Vlajko Stojiljković, ministar MUP Srbije do promena 5. oktobra 2000. godine, koji je do poslednjeg dana svog života čuvao tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, koji je takođe skončao u Hagu. Stojiljković je sebi pucao u glavu na stepenicama Savezne skupštine 11. aprila 2002. godine.
Tog dana, nešto posle 19 časova, na dan kada je usvojen Zakon o saradnji sa haškim tribunalom, Stojiljković je izvršio pokušaj samoubistva. Dva dana kasnije, 13. aprila u 21.30, preminuo je u Urgentnom centru u Beogradu.
Podsetimo, jedini je ministar policije na svetu koji je optužen za ratne zločine i za kojim je raspisana međunarodna poternica Haškog tribunala.
I Srbin Janko Janjić je poput Stojiljkovića oduzeo sebi život ne želevši da dospe u Hag. On se 2000. razneo ručnom granatom u Foči, kada su pripadnici Sfora pokušali da ga uhapse i prebace u Hag. Bio je optužen za silovanja Bošnjakinja.
Haški optuženik Srbin Simo Drljača nije ni stigao do Sheveningena jer su ga britanski pripadnici Sfora ubili na pecanju, jula 1997, u pokušaju hapšenja. Na haškoj listi našao se i Srbin Goran Borovnica, kog je Hag mrtvog optužio iako je poginuo na Vlašiću ratne 1995.
Srbima 1.000 godina haške robije
Kada bi se sabrale sve kazne osuđenih sa kaznama koje bi moglebiti izrečene, Srbi bi u Hagu dobili 1.000 godina robije.
(SĐP)
SANJAJTE VELIKE SNOVE, ČESTITAM VAM NA IZVRSNOSTI: Predsednik Vučić uručio ugovore mladim lekarima i tehničarima - Još osam doktora se vraća iz inostranstva