JELENIN ŽIVOT U 10 SLIKA: Zorica Krsmanović o detinjstvu ubijene pevačice

Odmalena je volela da peva, znala je da obuje mamine štikle, uzme neki predmet koji joj je kao mikrofon i zapeva

Otvorila ga je zajedno s našim reporterom.
- Sećam se da je kao dete, kad god se vraćala iz škole, donosila mačiće i kučiće. Molila bi me da ih ostavimo rečima „vidi mama kako su slatki“... Vidite kako je namestila ručice da se slika - priča nesrećna Zorica, boreći se da ne zajeca od bola koji joj slama dušu.

Ona dodaje da je Jelena išla u Osnovnu školu „Rade Drainac“ i da je potom završila srednju trgovačku, a uporedo i srednju muzičku školu.

- Odmalena je volela da peva. Znala je još kao devojčurak da obuje moje štikle, uzme neki predmet koji joj je kao mikrofon i onda bi stala ispred ogledala i pevala. Obožavala je da peva Cecine pesme, Draganine, ali i Brenine. Ona nije znala da hoda, stalno je trčkarala - bila je kao leptirić. Tata ju je zvao zvrk, evo sad gledam Janu, i ona kao Jeca trčkara - priča Zorica dok rukama pokušava da dočara ćerkine pokrete urezane duboko u sećanje.

Podrška oca

Prema njenim rečima, Jelena je počela da peva rano, sa 13 godina. Tu njenu veliku želju podržao je otac, ali i ona.

- Moj pokojni suprug Dušan video je koliko je njena želja za pevanjem velika i u tome ju je podržao. Pratio ju je gde god da je išla. Imali su bend koji je bio sastavljen od takođe mladih ljudi. Gostovali su svuda, ali nije pevala po kafanama, kako su to neki pričali - kaže Zorica i dodaje da je njena ubijena ćerka prvi CD izdala za „Renome Bijeljina“, a kasnije za „Grand“.

Na pitanje kako je mogla da uklopi školu i pevanje Zorica odgovara:

- Sve je ona stizala i nikad joj ništa nije bilo teško. Znala je kao dete da nas iznenadi ručkom. Zvala bi me telefonom i raspitivala se kako se peče pile. Kad bismo stigli kući, čekao nas je ručak na stolu. Bila je vrlodobar učenica u osnovnoj, ali i u srednjoj školi. Jedno vreme je išla na ples, trenirala karate... Sećam se, vežbala je u kući s tatom, dok sam se ja brinula da se ne povrede. Bila je poslušna, vredna i uvek nasmejana. Bili smo srećna porodica. Ali onda je sve krenulo nizbrdo - prvo mi je umro suprug, a sad sam ostala i bez deteta - priča brišući suze majka ubijene Jelene i dodaje da je njena ćerka prestala da peva nakon očeve smrti.

Dok lista album i pokazuje nam fotografije svoje jedinice, dodaje da je Jelenin bol za rano izgubljenim ocem na neki način zalečio Zoran Marjanović, koji joj je bio prva i jedina ljubav.

Tužna i vesela

- Bila je ludo zaljubljena u Zorana i presrećna kad je trebalo da se venčaju. Svadbu smo pravili tri godine nakon Dušanove smrti. Moja ćerka je tada na svadbi prvi put ponovo zapevala. Znam da je bila neka balada koju je Dušan mnogo voleo, Jeca je pevala i plakala, a sa njom i svi mi - priča Zorica dok nam za kraj pokazuje fotografije sa svadbenog veselja.