Neposredno pred trostruko ubistvo nastala je istorijska fotografija na kojoj se nalazi Željko Ražnatović Arkan, u društvu Milenka Mandića i Dragana Garića! Sva trojica su ubijena iz neposredne blizine, a dok je bivši direktor i vlasnik Komercijalne banke Ljubomir Mihajlović preživeo.

Ražnatović je, podsetimo, ubijen u hotelu "Interkontinental" 15. januara 2000. godine.
Svedok koji se kobnog dana takođe zatekao u ovom objektu, rekao je da je fotografija nastala potpuno spontano.- Tog dana sam išao na hotelski bazen. Njih trojica su sedeli u separeu hotela, pa sam svratio da ih pozdravim. Video sam i momenat kad je nastala fotografija, bilo je spontano i slučajno, nije bilo nekog dogovora već su poznanici hteli da ovekoveče momenat - priča izvor.

U 17.05 časova ispred hotela stala su dva automobila. Iz "opela kalibre", prema zvaničnoj verziji, izišli su Dragan Nikolić Gagi i Milan Đuričić Miki, koji su od ranije bili poznati policiji. Iz drugog vozila, golfa, izašao je Zoran Nikolić Pegla, kao i pripadnik Druge čete Prvog bataljona policijske brigade SUP-a Beograd, Dobroslav Gavrić. Pegla je ostao na parkingu, dok su ova trojica ušli u hol spremajući se da počine trostruko ubistvo. U holu hotela bila je neviđena gužva. Arkan je sedeo u separeu nedaleko od recepcije. U hotel je došao sa suprugom Svetlanom Cecom Ražnatović, njenom sestrom Lidijom Veličković i telohraniteljem Zvonkom Mateovićem.
zeljko-raznatovic-arkan-ubistvo-interkontinental.jpg
Foto: Printscreen/Youtube

Dok su sestre u pratnji Mateovića obilazile butike, Arkan je sa društvom sedeo u holu. Nekoliko minuta posle 17 sati, prišli su im Gagi i Miki. Rukovali su se sa Arkanom, izljubili sa Mandom i krenuli ka stepeništu koje je vodilo ka hotelskim salama za banket. Gavrić je seo u drugi separe, nekoliko metara iza leđa Arkanu.Minut kasnije, Gavrić je ustao od stola. Ispod kaputa je izvadio pištolj "CZ 99". Tri metka ispalio je Arkanu u potiljak, Mandi tri metka u glavu i jedan u leđa i sa dva metka pogađa u leđa Garića, koji je pokušao da pobegne. Na izlazu, Gavrića ranjava Arkanov telohranitelj Zvonko Mateović.

Gavrić i Pegla beže kolima za Loznicu, i oni su zajedno sa Đurišićem i Nikolićem osuđeni za ubistvo 9. oktobra 2006. godine. Ipak, ni 16 godina kasnije ne zna se ko je pravi nalogodavac atentata.
Na licu mesta smrtno stradalo jedno lice, Milenko Mandić zvani Manda, poslovni čovek iz Beograda, dok su barem dva lica teško povređena: Željko Ražnatović zvani Arkan, poslastičar iz Beograda, i Dragan Garić, radnik Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, objavljeno je u zvaničnom izveštaju. Ražnatović i Garić preminuli su ubrzo u Urgentnom centru u Beogradu od posledica zadobijenih povreda. Sudeći po izjavama očevidaca, barem jedno neidentifikovano lice otvorilo je vatru iz vatrenog oružja na njih dok su išli pored recepcije ka izlazu iz hotela. Počinilac - ili počinioci - napustili su lice mesta u gužvi koja je nastala. Policija je blokirala lice mesta, ali i Urgentni centar, i preduzela uobičajene radnje.Tako je umro Željko Ražnatović Arkan.

Čim se vest proširila - uz zbunjeno ćutanje režimskih i režimu bliskih medija - počela su neizbežna nagađanja. Stari i iskusni beogradski gangsteri, koji su svoje poštovanja dostojne godine dočekali upravo zato što su bili pametni samo su slegli ramenima: lepo oni godinama govore da će se ovo desiti, da je čoveku istekao rok trajanja, da je davno trebalo da pretvori sve što ima u gotovinu, pa makar i po 50 pfeniga za marku, i da se ukloni negde gde Interpol i Hag ne zalaze i gde se može srećno živeti do prirodne smrti krckajući dva-tri miliona maraka...

Da sa atentatom na Željka Ražnatovića Arkana nije ništa jasno vidi se i iz ponašanja vlasti. Vladajuće stranke SPS, SRS i JUL odbile su da slučaj komentarišu. Živko Šoklovački iz JUL-a uhvaćen da nešto kaže, triput je ponovio da ga to "ne zanima". RTS je službouljudno preneo zvaničnu izjavu istražnog sudije i ništa više. Zato se "Politika", doduše sa malim zakašnjenjem, upustila u raznorazne špekulacije iz svojih naročitih izvora.
Svake dnevne novine imaju svoju verziju događaja; odjednom se pojavljuju nekakvi ranjeni učesnici ili svedoci događaja; policija mudro ćuti, kao i u svim dosadašnjim atentatima ove vrste. Stiče se utisak da se doziranjem i puštanjem informacija, teorija i špekulacija oko ovog atentata gradi dimna zavesa s namerom da se stvori utisak kako je reč o banalnom kriminalnom obračunu raznih čaršijskih likova. Zanimljivo je da su se uobičajene ogromne čitulje, znak poštovanja gangsterske etikecije u Beogradu, u Arkanovom slučaju pojavile sa malim zakašnjenjem; kao da se malo sačekalo da se vidi šta je sad ovo i valja li se isticati pre nego što znamo o čemu je zapravo reč.
dobrosav-gavric.jpg
Foto: Kurir štampano

Prve stidljive čitulje javljaju se u ponedeljak (ranije nije ni moglo), da bi u utorak i sredu izašli hektari čitulja u "Politici". Komemoracija i pogreb pomereni su za 24 sata posle objavljene najave; kao da neko nije bio siguran ko će i hoće li doći. Stranka srpskog jedinstva bila je toliko iznenađena da niko nije umeo da kaže ništa novinarima koji su se javljali; kao da ta stranka i ne postoji, osim adrese u Jagodini.

Čiča-Radmilo Bogdanović, upitan za komentar, rekao je nešto zanimljivo: otprilike da u ovoj zemlji ima sud i zakon i da nije u redu da se ljudi tako ubijaju. Ostavio je utisak da mu je svega toga već dosta i treba mu verovati: on je ipak policajac stare škole, kad se razlikovalo ispravno od pogrešnog.Režimu je trebalo četiri dana da smisli šta će reći: u sredu je Goran Matić izjavio kako nije reč o državnom terorizmu nego je "Arkana ubila crnogorska mafija koja hoće da zauzme Beograd", a da je on uostalom bio običan kriminalac i šta sad tu. Tako se JUL preko pokojnog Arkana počešao tamo gde ga najviše svrbi - po običaju: opozicija i Crna Gora.

Zoran Đinđić se takođe počešao, ali u intervjuu njujorškom "Tajmsu": izjavio je kako mu je njegov prijatelj Arkan poverio kako mu je Mira Marković "nudila i novac" da bi sa svojom gardom razjurio demonstracije tokom zimskog protesta 1996-1997, a da je on, kao, odbio. Osim toga, Đinđić tvrdi da ga je pokojnik upozorio da mu rade o glavi, pa se zato i uklonio u Crnu Goru za vreme bombardovanja.
svetlana-ceca-raznatovic-zeljko-raznatovic-arkan-milomir.jpg
Foto: Profimedia

U sredu je u Domu sindikata u Beogradu Stranka srpskog jedinstva iz Jagodine održala komemoraciju za Željka Ražnatovića. Komemoracija je završena skandalom. Pri kraju govora Božidara Pelevića, predsednika SSJ i Kik boks saveza Jugoslavije i, kako je predstavljen, "đenerala Srpske dobrovoljačke garde", dok je pravio dramsku pauzu, iz dna sale se začuo muški glas: "Je l'mogu ja nešto da dodam?" Potom je ustao omanji muškarac koji se predstavio kao Zoran Radović, "brat Amfilohija Radovića i šurak Voje Koštunice". Taman je Radović započeo priču o tome kako je, valjda kao lekar i "član SSJ od 1994. godine", spasao Arkanovog rođaka Zorana Ražnatovića, kada je Svetlana Ražnatović ustala i zaputila se ka izlazu. Sa njom je skoro potrčalo zbunjeno obezbeđenje, da bi potom svi prisutni napustili salu iako je bilo najavljeno da će posle Pelevića govoriti još tri govornika, među njima i Ražnatovićev najstariji sin Mihailo.

Sala Doma sindikata bila je puna, uključujući i balkon. U gledalištu su primećeni Momir Vojvodić, savezni poslanik crnogorske Srpske narodne stranke, Vuk Bojović, direktor Beogradskog zoo vrta, pevači narodne muzike Zoran Kalezić i Aleksandar Ilić, desetak invalida od kojih su neki bili u uniformama sa oznakama SDG-a i stotinak momaka obučenih u trenerke fudbalskog kluba Obilić. Skup je zvanično počeo ulaskom Svetlane Ražnatović, obučene u dugačak crni kaput, u salu. Tada su svi prisutni ustali. Oko Cece, koja je sela u prvi red, i njenog obezbeđenja smesta se stvorio kordon od nekoliko desetina kamermana i fotoreportera. Većina njih se popela na binu i snimala udovicu, ne pokazujući želju da prestane. Razišli su se tek kada ih je spikerka pozvala da "pokažu malo poštovanja", a obezbeđenje odlučno odguralo od bine, u krajeve sale.

Potom se na binu popeo Božidar Pelević, koji se pred velikom fotografijom Željka Ražnatovića tri put prekrstio i tri puta poljubio sliku u obraze. On je govorio o tri aspekta ličnosti pokojnog Ražnatovića: ratničkom ("oslobađanje" Bijeljine i Zvornika, "spasavanje" Banjaluke zajedno sa generalom Momirom Talićem...), sportskom ("Delije", FK Priština, FK Obilić, kik boks) i humanitarnom (fond "Treće dete", obezbeđivanje 36 stanova i 40 nadgrobnih spomenika za porodice 51 poginulog i 393 teško ranjena pripadnika SDG-a). Pelević je prekorio novinare koji nikada nisu pisali o činjenici da je Ražnatović diplomirao na Fakultetu za menadžment i Višoj trenerskoj školi - smer fudbal. Taman se Pelević upustio u priču o tome kako je Ražnatović bio "najnežniji otac, suprug i sin kojeg je ikada upoznao, koji je prekidao razgovore sa članovima poslaničkog kluba SSJ, jer je morao da ide kući i kupa decu", kada je bio prekinut Radovićevom upadicom.

Jedno od zanimljivijih pitanja u postarkanovom periodu odnosi se na naslednu masu, kako bi to pravnici rekli. Nasledna masa obuhvatila bi ne samo pokojnikovu imovinu već i niz njegovih udela, ugradnji, investicija, provizija i tekućih poslova. Na tom planu očekuju se razne komplikacije i zapleti koji će nastati tokom prilagođavanja spojenih posuda Arkanovog poslovnog carstva. Na svaki način za Željkom Ražnatovićem Arkanom ostaće velika nepoznanica u policijsko-vojno-državnom, poslovnom, kriminalnom, estradnom i sportskom establišmentu Srbije. Popunjavanje tih rupa moglo bi biti dugo, dramatično i bolno...

(Puls asfalta)