POSLEDNJI RAZGOVOR DR LJAJIĆA SA ŽENOM: Magla je, kružimo, ne možemo da sletimo!

- Zvao me je oko deset sati i deset minuta, rekao mi je kratko: „Magla je, kružimo, ne možemo da sletimo“... Posle desetak minuta opet mi se javio i kratko kazao: „Još ne možemo da sletimo“. Više se nismo čuli - pričala je Šefka.

Čitave noći, kaže, čekala je da se Dževad javi, da kaže da je dobro, da su sleteli...
- Nije se javio, a nisam na to navikla od njega. Gde god da je bio, znao je da se javi, kaže gde je, kad će doći... Njegova majka je čitave noći kuvala kafu za kafom, kao da je nešto predosećala... U samu zoru, kad sam htela da zovem Dževadove kolege da ih pitam znaju li oni šta, majka me je zaustavila: „Nemoj se više raspitivati, znaš li da se helikopter srušio“ - priča Šefka.

I posle tog saznanja nadala se da je Dževad preživeo.
- Bio je dobar muž, dobar otac, sin, brat. Svima je pomagao, ne mogu da verujem da se ovo desilo, da njemu niko nije mogao pomoći. U petak, pre nego što je otišao na posao, igrao se s decom. Primetila sam da je bio uzrujan, uznemiren... Posle me je stariji sin pitao što je tata ljut, rekla sam mu da nije ljut, a danas mislim na to, možda je predosetio da mu je to poslednje popodne s decom, možda je zbog toga bio uzrujan - priča Šefka.

(Z. Š.)