Dotična gospoda koja su spremala svilen gajtan Vučiću imala su sve. Najpre Vučićevu naklonost, što je svakako velika stvar koja potencijalno u današnjoj Srbiji mnoga vrata otvara. Imali su pozicije, od anonimusa koji su vodali magarce po plažama da se deca fotografišu postali su viđeni članovi društva, počeli su da stiču veliki kapital, mnogi bi rekli, bolesnih razmera, pocepane farmerice zamenili su skupim odelima, krševe od automobila besnim limuzinama... Jednom rečju, imali su sve, osim ugleda i znanja.
To je ono što se ne kupuje, već se stiče, a s obzirom na to da od škole uglavnom imaju veliki odmor i pokoju sumnjivu diplomu, samim tim tu mesta za ugled i znanje nema. Vučićeva naklonost zbog nekih prošlih vremena kada su bili niko i ništa i kada su jurcali da lepe plakate i dele flajere na štandovima kao vredni stranački aktivisti zloupotrebljena je na najgori način. Štandovi i plakati su ostavljeni po strani, a glavni fokus su postali skupi ugostiteljski objekti, stanovi i vile, a ponajviše unosne kombinacije.
Vučić je tada postao smetnja, jer su dobro znali njegov karakter da ga kombinacije ne zanimaju. Naprotiv, gadi ih se, a ta činjenica je sama po sebi ugrožavala stvaranje njihovih imperija. Za lično bogaćenje nikada nisu dobili podršku i to je bila crvena lampica koja ih je upozorila da je Vučić postao suvišan. Tada je krenulo prisluškivanje, praćenje članova porodice Vučić i diskreditacija njegovog brata i sina. Što bi naš narod rekao - „hrani kera da te ujede“.
Elem, eto, očito božjom voljom, do mene su dolazile razne priče šta ti ljudi čine. Gađenje koje sam prema njima osećao raslo je iz dana u dan. No, kako se sada sve polako otvara i kako saznajemo iz dana u dan nove činjenice, meni su ti ljudi još odvratniji. Ne zbog toga što se razmere njihove drskosti svakodnevno otkrivaju, već zbog činjenice kako sada pokušavaju da se vade. Ti ljudi nemaju apsolutno nikakav karakter.
Duše su im trule, a kao ljudi su nule. Da bi sačuvali sve to što su stekli, spremni su da se poliju kofom izmeta. Onako silni i bahati kakvi su bili, danas su manji od makovog zrna. Da im sada neko kaže da pojedu pseći izmet u parku, i to pred kamerama u direktnom prenosu, oni bi to uradili. Čitam njihove statuse po društvenim mrežama, to besramno iskazivanje navodne odanosti predsedniku uz opasku kako su mnogi mislili da se parama može sve i najiskrenije stidim se njihove sramote koju oni ne osećaju. Kakvo beskičmenjaštvo! Zemljo, otvori se!
Gotovo mesec dana od Belivukovog hapšenja reč nisu smeli nigde da kažu. Zavukli su se u mišje rupe pokušavajući da ih narod pomalo zaboravi. Neki od njih koji su sedeli na najvišim pozicijama u MUP, u čije vreme je Belivuk razvio svoj gang do najviših visina, mesec dana nisu imali nikakav komentar na razbijanje ove kriminalne grupe. Zar je moguće da nisu osetili potrebu da iskažu podršku državi zbog odlučnog razbijanja te bande?
NE PROPUSTITE
