DRAMATIČNA SITUACIJA U REGIONU POSLE PISANJA KURIRA Slovenci i Hrvati u ratu i za četiri sela!
Dve zemlje su se međusobno optužile za ozbiljne prekršaje jer su, podsetimo, obelodanjeni dokazi da su slovenački predstavnici pri sudu zloupotrebili položaj i uticali na arbitre tako da odluče da zaliv ipak pripadne Slovencima.
Povreda prava
Hrvati su zbog toga žestoko napali svoje severne komšije, istakavši da su Slovenci povredili pravni sistem. S druge strane, zvanična Ljubljana oplela je po Zagrebu, istakavši da joj namerno smešta aferu kako bi je diskreditovao i omogućio da Piranski zaliv ipak pripadne Hrvatima. Koliko je taj slučaj poprimio dramatične okvire potvrđuje i činjenica da su naši susedi zbog pitanja Pirana „oživeli“ i druge teritorijalne sporove među njima.
Tako je Hrvatska podsetila na to da su Slovenci 1944. od nje „sramno anektirali na papiru“ četiri sela.
"Obe zemlje prihvatile su 1991. da nemaju nikakvih teritorijalnih sporova s graničnim državama. Međutim, nakon što je sve to lepo prihvatila, Slovenija je isto tako sve to i porekla. Prvo je 1993. usvojila memorandum o Piranskom zalivu kojim se zauzima za to da čitava ta oblast bude pod slovenačkim suverenitetom, kao i za to da Slovenija dobije direktan izlaz na otvoreno more. Sledeći potez bio je još otvoreniji. Odlukom slovenačkog Državnog sabora, Sloveniji su 1994. pripojena četiri hrvatska sela: Bužin, Škudelin, Mlini i Škrile, kao i 113 hektara hrvatske državne teritorije. Takva „aneksija na papiru“ nije imala nikakvog pravnog učinka, osim što je izazvala šok i nevericu u hrvatskoj javnosti", objasnila je analitičarka Tatjana Tomaić.
Sveta Gera
Inače, Hrvatska i Slovenija spore se i oko Trdinovog vrha - nazvanog po Janezu Trdini, slovenačkom književniku. Nedoumice o tome kome pripada ta najviša kota Žumbreačke gore nastala je nakon što je tu oblast svojevremeno napustila JNA. Hrvatski naziv kote je Sveta Gera.
Podsetimo, Kurir je došao do transkripata koji dokazuju da su slovenački predstavnici uticali na glavne arbitre u sporu. Tako je otkriveno da je predsednik suda vrlo rano u postupku rekao da su „Slovenci dobili šta su hteli na moru“ i da najmanje dve trećine Piranskog zaliva ide Sloveniji. Odluka o sporu zbog te oblasti trebalo je da bude saopštena tek krajem godine.
Radikalno Hrvatska neće samo „tehnički“ odgovor
ZAGREB TRAŽI RASPUŠTANJE ARBITRAŽNOG SUDA
Hrvatska vlada poslala je Evropskoj komisiji i Arbitražnom sudu pismo s pojedinostima vezanim za aferu „arbitraža“, preneli su sinoć mediji u Zagrebu.
Član Arbitražnog suda Jernej Sekolec i opunomoćena predstavnica za praćenje arbitraže Simona Drenik u međuvremenu su dali ostavku, a sud je nakon toga objavio da će nastaviti postupak kad se popuni njegovo mesto.
U hrvatskoj vladi smatraju da je to formalan, „tehnički“ odgovor na situaciju kad sud ostane bez jednog arbitra a da nije progovorio o suštini problema.
Zato su juče poslali pismo u kojem obrazlažu najnovije događaje, zajedno sa svim linkovima za sporne snimke i transkriptima razgovora slovenačkih funkcionera.
Hrvatska smatra da bi Arbitražni sud trebalo sam da se raspusti jer je zbog skandala slovenačke strane toliko kompromitovan da se njegova odluka ne može prihvatiti kao zakonita.
U Banskim dvorima kažu da sud ima „kratak rok za delovanje“ i odgovor očekuju pre vanredne sednice Hrvatskog sabora, koju su zatražili vlada i nekoliko parlamentarnih stranaka.
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti