(FOTO) U NAJAVI KRAJ RASKOLA: Papa Franja pozvao na jedinstvo katoličke i pravoslavne crkve

Prema rečima pape Franje jedinstvo katolika i pravoslavaca još je aktuelnije u vezi sa konfliktima na Bliskom istoku, u kojim progone hrišćane, jer po njegovim rečima suze žrtava pozivaju da se brže ide tim putem

"Jedino što želi katolička crkva i što ja kao njen poglavar želim to je jedinstvo sa pravoslavnom crkvom", rekao je prema toj agenciji papa Franja novinarima posle zajedničke liturgije sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem Prvim u pravoslavnoj crkvi svetog Đorđa u Istanbulu, sedištu Vaseljenske patrijaršije.

Prema njegovim rečima, jedinstvo katolika i pravoslavaca još je aktuelnije u vezi sa konfliktima na Bliskom istoku, u kojim progone hrišćane.

"Suze za žrtvama konflikta pozivaju nas da brže idemo putem pomirenja među katolicima i pravoslavcima. Kako možemo da pratimo pozive Hrista na mir, ako među nama i dalje postoje suparništvo i razlike", rekao je on.

Posle susreta, kako izveštava agencija TAS S, izdat je kominike čiji je "glavni lajtmotiv" bila "formulacija principa jedinstva hrišćanstva" - "naročito između katolika i pravoslavaca".

Papa Franja je izjavio da islamski ekstremisti čine "ozbiljan greh protiv Boga" u Siriji i Iraku, i pozvao na međuverski dijalog i borbu protiv siromaštva kako bi se okončali sukobi u tim državama.

Papa je govorio poslednjeg dana svoje trodnevne posete Turskoj, u kojoj se nalazi gotovo dva miliona izbeglica iz Sirije, među kojima na hiljade hrišćana, preneo je Rojters.

Na zajedničkoj liturgiji sa patrijarhom Vartolomejem prvim, duhovnim vođom 300 miliona pravoslavnih hrišćana u svetu, papa je rekao da ljudi svih vera ne mogu da ostanu ravnodušni na vapaje žrtava "nehumanog i brutalnog rata" koji se odvija u susedstvu.

"Otimanje mira narodu, činjenje svih nasilnih dela, ili pristajanje na takva dela, posebno kada su usmerena na najslabije i one koji ne mogu da se brane, predstavlja duboko ozbiljan greh protiv Boga", rekao je papa tokom liturgije.

Papa je, takođe, osudio napad na muslimanske vernike, u petak, u Velikoj džamiji u nigerijskom gradu Kano, u kome je najmanje 81 osoba izgubila život. Ovo je treći put u nekoliko dana da se papa u svojim govorima osvrnuo na ekstremiste Islamske države koji su ubili ili proterali šiitske muslimane, hrišćane i druge koji ne dele njihova uverenja ultraradikalnog sunitskog islama, iz delova Sirije i Iraka.

Papa je rekao da je zaustavljanje siromaštva važno delom zato što pomaže "regrutovanju terorista".
On je dodao da, iako zakon dozvoljava međunarodnoj zajednici da upotrebi silu na zaustavljanju "nepravednog agresora", trajnije rešenje mora da bude pronađeno.

U odvojenoj, zajedničkoj izjavi dvojice patrijarha tokom zajedničke liturgije u crkvi Svetog Đorđa u Istanbulu, "muslimani i hrišćani se pozivaju da zajednički rade zarad pravde, mira i poštovanja dostojanstva svake osobe, posebno u onim oblastima gde su nekad vekovima živeli u mirnoj koegzistenciji, a sad tragično zajednički preživljavaju užase rata".

Današnji susret pape Franje i patrijarha Vartolomeja bila je posvećena praznovanju svetog Andreja, nebeskog pokrovitelja Vizantije, navela je ta ruska agencija.

Papa Franja četvrti je poglavar Rimokatoličke crkve koji je posetio Tursku, posle pape Pavla VI 1967, Jovana Pavla II 1979. i Benedikta XVI 2006. godine.

Papa je tokom trodnevne posete Turskoj posetio Ankaru i Istanbul, susrevši se sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, Vartolomejem Prvim i izbeglicama iz Iraka i Sirije, podsećaju agencije.
On je četvrti papa koji je posetio Tursku, nakon Benedikta 2006, Jovana Pavla 1979 i Pavla šestog 1967.