POSLE 60 GODINA ISTINA IZAŠLA NA VIDELO: Rešena misterija nestanka švedskog Šindlera

Raul Valenberg je spasio oko 100.000 Jevreja, a sada je napokon otkrivena istina o njegovom nestanku.

Arhitekta i preduzetnik Valenberg rodio se 1912. godine, tri meseca posle tragične smrti svoga oca. Posle završetka srednje škole njegov deda je hteo da nastavi obrazovanje dostojno porodice Valenberg, pa je zato završio petogodišnje studije arhitekture na američkom Univerzitetu u Mičigenu.

Deda je nastavio da se meša u Raulov život i želeo je da se bavi bankarstvom. Pronašao mu je posao u švedskoj kompaniji koja je poslovala u Južnoj Africi. Sledeće radno mesto u Palestini povezalo ga je sa Jevrejima koji su pobegli iz Nemačke. Ali, više mu je o nacističkim progonima rekao kolega Koloman Lauer, Jevrejin koji je uspeo da pobegne iz Mađarske. Upoznao ga je sa jevrejskom zajednicom i sa kakvim se problemima bori.

Budući da je često putovao Evropom, uvideo je nekonvencionalnost nacističkih propisa. Posebno mu je smetao odnos prema Jevrejima, pa je zato odlučio da učestvuje u njihovom spasavanju kada su SAD osnovale Upravu za ratne izbeglice. Uprava je trebalo da spasi sve žrtve nacista u Evropi, pa tako i Jevreje.

Jedan od primarnih ciljeva u proleće 1944. godine bio je spasavanje 700.000 Jevreja u Evropi. Operaciju su finansirali Amerikanci, a pokrovitelj je bila švedska vlada.

Ugledni Jevreji su odabrali osobu koja će izvršiti taj zadatak, a imali su i plan. Naime, svima je bilo jasno da se ljudi koje odvode nacisti nikada više neće vratiti, ali neutralne zemlje poput Švedske mogle su da izdaju posebne propusnice kako bi izbegli smrt. Švedska je takve dokumente davala samo ljudima koji su imali posebne veze sa zemljom.

Čim je izabran na odgovornu funkciju, Valenberg je uputio dopis ministru spoljnih poslova. Tražio je da ga oslobode diplomatskih protokola što je začudilo zaposlene u ambasadama. Vlada mu je dopustila da napravi samo 1500 posebnih propusnica, ali je on ubrzo nagovorio da napravi još hiljadu. Nakon nekog vremena, uspeo je da pregovorima dođe do dodatnih 4500 propusnica.

Valenberg je zapravo davao tri puta više dokumenata od dopuštenog. U pravljenje propusnica je uključio Jevreje, čak nekoliko stotina njih. Oni nisu morali da nose Davidovu zvezdu jer su radili za ambasadu neutralne države. Stanje se poboljšalo, ali nacisti su došli u Mađarsku i uspostavili pronacističku vlast. Valenberg je Jevreje skrivao u tzv. švedskim kućama, a ispred svake od trideset sagrađenih kuća nalazila se velika švedska zastava.

Kada su nacisti započeli sa deportacijom nacista vozovima, on se peo na vagone i bacao propusnice ljudima u vozovima. Prema procenama, spasio je oko stotinu hiljada ljudi. Dočekao je sovjetske trupe ispred jedne švedske kuće i tražio da ga odvedu u središte sovjetske vojske u Debrecenu.

Oprostio se sa svojim kolegama i rekao da će se vratiti za osam dana. Niko ga nije više video, a sovjetske vlasti su izdale službeno obvaveštenje da je preminuo od srčanog udara 1947. u zarobljeništvu u Moskvi. Navodno su mislili da je američki špijun, pa su ga uhapsili. Njegovo telo nije nikada pronađeno.

Ali, sada Ivan Serov, bivši šef KGB-a, u svojoj knjizi daje drugačije informacije o sudbini Raula Vallenberga. Tvrdi da su ga pogubili prema Staljinovom naređenju. Serovu je Nikita Hruščov naredio da sazna šta se dogodilo Valenbergu tokom 1950-ih kako bi se poboljšali odnosi sa Švedskom. Nije našao definitivni dokaz, ali je zaključio da su Valenberga pogubili. Ali, spomenuo je da je video dokument o Valenbergovom kremiranju.

Moskva je verovala da Valenberg špijunira za SAD u Mađarskoj i imala je određene naznake da je to istina. Njegova porodica više od 60 godina želi da sazna šta mu se dogodilo, a nećaka Meri Dupuj je pisala šefu KGB-a da joj dostavi dokumente o kojima piše Serov. Ipak, upozorava da su dnevnici puni činjeničnih grešaka, pa zato nisu verodostojni.

Serovi memoari su objavljeni pod nazivom "Beleške iz kovčega: Tajni dnevnici prvog predsednika KGB-a, pronađeni 25 godina nakon njegove smrti". Naslov se odnosi na činjenicu da su memoari bili skriveni u kovčegu koji se nalazio u unutrašnjem zidu u Serovoj kući.

NESTALI HEROJ: Pomogao hiljadama ljudi, a niko ne zna šta mu se dogodilo

(Express.hr)