Prema novome zakonu, koji su mnogi dočekali s oduševljenjem, na Tajvanu više neće smeti da se eutanaziraju zdrave životinje, ali ova odluka je za mnoge ipak stigla prekasno.

Javnost je šokiralo samoubistvo veterinarke Čin Či-Čeng, koja kako kažu njene kolege nije mogla da se nosi sa činjenicom da je deo njenog posla i ubrizgavanje smrtonosne injekcije lutalicama koje niko nije htio udomiti.
'Radila je prekovremeno, sve svoje slobodno vreme i ljubav davala je napuštenim psima. Nije čak išla ni na pauizu za ručak, odricala se godišnjeg odmora, svega', rekla je Činina koleginica Vini Li.

Iako je na najboljem tajvanskom univerzitetu diplomirala s odličnim ocenama i mogla da se zaposli bilo gde, Či-čeng posvetila se životinjama koje su svi zaboravili. Sklonište je ukrasila svojim crtežima i stalno je organizovala predavanja kako bi ljude podstakla na udomljavanje, ali mnoge pse je na kraju uprkos njenom trudu, morala da ubije.


U maju prošle godine, bespomoćna i očajna Čin se ubila ubrizgavši sebi isto sredstvo kojim se eutanaziraju životinje. U jednom intervjuu koji je dala lokalnoj televiziji pre nego što je sebi oduzela život, mlada veterinarka opisala je kako se osećala kad je prvi put videla životinju za koju su ljudi odlučili da mora da umre.

'Plakala sam celu noć. Pre nego što se psu ubrizga smrtonosna injekcija, veterinari ga izvedu u šetnju, daju mu poslastice, maze ga i pričaju s njim. Kad ga posle svega napokon stave na sto, životinja kao da zna što je čeka - trese se od straha.

cin-ciceng.jpg
Printscreen YouTube 

Injekcija počne da deluje već posle pet sekundi, ali život sa saznanjem da si ubio živo biće je nepodnošljiva', rekla je Čin, a prenosi BBC. I ona je za dve godine na poslu bila primorana da uspava oko 700 pasa, zbog čega su je Tajvanci prozvali 'ubicom lepog lica'.


'Stalno su nas vređali. Za njih smo bili sadisti, krvnici, čudovišta koja uživaju u patnji nevinih životinja, a s druge strane ti isti ljudi i dalje su napuštali svoje ljubimce', žalile su se Činine kolege iz skloništa.

Veterinarima se ne pruža nikakva psihološka pomoć i mnogi se sve teže nose s posledicama svoga posla.Čin Či-čeng je ostavila oproštajno pismo, koje nikoga nije ostavilo ravnodušnim.

'Nadam se da ćete posle mog 'odlaska' napokon shvatiti da su i napuštene životinje živa bića. Nadam se da će tajvanska vlada spreči napuštanje nedužnih, da će uvesti besplatnu sterilizaciju za lutalice. Nadam se da će ljudi naučiti da cene život u bilo kom obliku', napisala je veterinarka.

Iako je i pre samoubojstva znala da će se zakon promeniti, Či-čhen više se nije mogla da podnese grižu savesti.