Agafja Likova (71) živela je godinama potpuno izolovano u šumi Sibira, međutim, nedavno je morala da bude prebačena u bolnicu zbog bolova u nozi.

Inače, pre nekoliko godina pojavila se priča o šestočlanoj porodici koja je u Sibirskoj tajgi živela 40 godina potpuno izolovano od drugih ljudi, da nije bila svesna da se dogodio niti završio Drugi svetski rat. Porodicu je 1978. godine pronašla grupa geologa, a nedavno se pojavio njen poslednji živi član - Agafja. Svetska javnost je ponovo bila zaintrigirana sudbinom ove žene i mnogi mediji su preneli njenu priču.

Ona i dalje živi potpuno izolovano, a najbliži grad udaljen je oko 100 kilometara. Likova je rođena 1945, a njeni roditelji pripadali su fundamentalističkoj pravoslavnoj sekti staroveraca, koja se odvojila od ruske pravoslavne crkve u 17. veku, prenosi Siberian Times koji Agafju opisuje kao najusamljeniju ženu Rusije.

Njen otac, Karp, preselio se u divljinu 1936. godine, gde je sagradio drvenu kolibu,a porodica je preživljavala jedući pečurke i krompire.

Kada su geolozi pronašli Likove, Agafja je bila u tridesetim godinama, a tada su joj prvi put ponuđene namirnice kao što su hleb i mleko. Odbila je da se preseli uz reči “Tamo je strašno, ne može da se diše”, misleći na zagađenje vazduha sa kojim je došla u kontakt prilikom jednog putovanja po zemlji. Porodica je teško preživljavala, gladujući gotovo sve vreme.

“Ne znam da li bismo preživeli bez pomoći. Polako nam je nestajalo alatki i hrane. Više nisam imala šta da obučem”, rekla je Likova.

U najtežem trenutku preživela je tako što je navodno pojela svoje cipele, dok je njena majka Akulina umrla od gladi 1961. godine želeći da ostavi hranu svojoj deci. Agafja živi sama do smrti svoj oca 1988. godine.

Pretpostavlja se da će u bolnici provesti nedelju dana, u koju je primljena zbog propadanja hrskavice u kolenima, pišu ruski mediji.

Danas, ona priznaje da je zima nepodnošljiva jer se temperature spuste i do minus 40 stepeni.
Vlasti Kemerova kažu da Agafju drže na oku i da joj donose neophodne namirnice.

(Siberian Times)