GOSTI KURIRA Luka Jović i Ivan Šaponjić: Brate, daj gol, a mi ćemo da pobedimo

Velike utakmice stvaraju velike igrače, a ovaj 148. okršaj Crvene zvezde i Partizana trebalo bi da obeleže tinejdžeri Luka Jović i Ivan Šaponjić. Dva velika prijatelja bila su gosti redakcije Kurira i jedan drugom poželeli su da budu strelci, ali da njihov tim izgubi.

Šta misliš o igračima rivala?
Jović: Partizan je efikasna ekipa. Imaju mnogo ofanzivnih igrača, pre svih Šaponjića i Živkovića, a tu su i iskusni Saša Ilić i Stefan Babović. Našu šansu vidim u njihovoj sporoj odbrani i to bi trebalo da iskoristimo.
Šaponjić: Zvezda ima dobre igrače, pre svega napadače i iskusnu odbranu, a smatram da je sredina terena naša šansa. Utakmice kao što je derbi dobijaju se upravo u veznom redu i nadam se da ćemo ritmom na tom delu terena uspeti da prelomimo pitanje pobednika.

Obojica se nalazite u sjajnoj seriji golova, hoćete li je nastaviti sutra?
Jović: Nadam se da hoću. Golovi protiv Borca i Voždovca došli su iz dobrih šansi koje je meni ostalo samo da realizujem. Ništa se nije specijalno desilo, iskoristio sam ono što mi se otvorilo. U derbiju se ne bih ljutio da loptu ubacim u prazan gol. Samo da uđe! Može i Šapa da ga da, ali da mi pobedimo.
Šaponjić: Andrija Živković i ja se odlično poznajemo i dopunjujemo, tako da smo uspeli da uđemo u sjajnu seriju golova. To je zaista lepo, puni smo samopouzdanja i ja se iskreno nadam da će neko od nas dvojice taj niz nastaviti i na sutrašnjem susretu. Neka Luka da gol za Zvezdu, a mi da pobedimo, ja ne moram ni da budem strelac.

Hoće li biti prozivki između vas dvojice pre i posle derbija?
Jović: Naravno! Učili su nas da van terena treba da budemo prijatelji, ali da na terenu gledamo samo interes svog kluba. Čućemo se pre utakmice i jedan drugome poželeti sreću. Naravno, i posle meča, i ja se nadam da ću biti srećan.
Šaponjić: Nas dvojica se često čujemo, sigurno ćemo se do derbija malo peckati. Moj telefon je uvek uključen, pa očekujem i njegov poziv posle utakmice da mi čestita. Može da pošalje i poruku, neću se ljutiti.

Obojica ste jedno vreme bili nadomak drugog kluba, kako gledate na taj period?
Jović: Bio sam u Zvezdi, a onda se tata posvađao s nekim ljudima. Otišao sam u Partizan, ali tamo jednostavno nisam mogao da izdržim. Rekao sam to ocu i vratio sam se u Crvenu zvezdu.
Šaponjić: Tokom kvalifikacija naše generacije (1997) ljudi iz Zvezde su me zvali i želeli su da pređem kod njih kako bismo Luka i ja igrali u tandemu. To je bilo aktuelno neko vreme, ali je moja odluka bila da ostanem u Partizanu i nisam pogrešio.

Kako razmišljate o igranju za Zvezdu i Partizan?
Jović: Voleo bih do kraja života da igram za Crvenu zvezdu, a znam da i Šapa tako misli za Partizan. Ali moramo da se obezbedimo. Svi znamo kako se teško živi u Srbiji. Zato smo svesni da ćemo otići u inostranstvo. Želim da sa 50 godina živim lepo s porodicom, a ne kao neki prosjak.
Šaponjić: Ostaviti trag u Partizanu, uzeti trofeje i igrati velike mečeve, a onda otići napolje kako bismo mogli da zaradimo novac i obezbedimo svoju porodicu. To je moja filozofija.