Na današnji dan, 13. maja 1990. godine, u svet je otišla slika nereda s neodigrane fudbalske utakmice Dinama i Crvene zvezde na Maksimiru.

Dinamo i Crvena zvezda 13. maja 1990. su trebali da odigraju utakmicu koja nije imala rezultatsku važnost jer su crveno-beli ranije obezbedili titulu prvaka Jugoslavije.

Utakmica je od početka "mirisala" na prekid. U Hrvatskoj su desetak dana pre toga održani prvi višestranački izbori na kojima je pobijedio HDZ s Franjom Tuđmanom, a navijači Dinama okupljeni u navijačkoj grupi "Bed blu bojsi" najavljivali su da će prekinuti utakmicu.

"Delije" su put Zagreba krenule međunarodnim vozom za Minhen. Javna je tajna da je među njima bilo i dosta navijača Partizana.

U jednom momentu navijači Dinama provalili su na teren i krenuli prema Delijama. Tek tada se uključila policija i počeo je opračun u kom je tada golobradi fudbaler Zagrepčana Zvonimir Boban, na centru, uzeo zalet, skočio i udario, policajca. Bio je to udarac koji je u svetu odjeknuo više nego i jedan Bobanov volej.

Potpuni haos je nastao kada su igrači oba tima izašli na teren - sa istočne tribine "Maksimira" počinju da lete unapred pripremljene kamenice ka jugu i "Delijama", a prepun stadion histerično traži linč za Srbe. Na severu, dinamovci provaljuju ogradu i preko terena trče ka zvezdašima kako bi se obračunali sa njima.

U međuvremenu, na "Zvezdin" deo tribina provaljuje desetak dinamovaca i dolazi do tuče i uzajamnog bacanja odvaljenih stolica. Zvezdaši ipak odbijaju napad i teraju u beg Zagrepčane, dok Bojsi sa severa nadiru preko terena. To je bio možda i ključni momenat koji je sprečio ogromnu tragediju, jer policija sprečava direktan kontakt hiljada dinamovaca, spremnih na sve, sa par stotina zvezdaša. Suzavac leti na sve strane, a pendreci pucaju po leđima "bojsa".

Policija nekako izvodi "delije" sa "Maksimira", a na stadionu još nekoliko sati traje sukob policije i dinamovaca. Ipak, sve se nekako okončava, ali je sukoba bilo i izvan "Maksimira", a svi automobili oko stadiona sa srpskim registracijama bili su zapaljeni. Zagreb se ponovo vratio u normalu tek uveče, ali i tada nije bilo poželjno govoriti ekavski. Sve u svemu, tuča u "Maksimiru" dala je povod tada nadirućem Tuđmanu da optuži policiju za prekomernu upotrebu sile, kao i za to da u snagama reda ima previše Srba. "Bojsi", tada jedni od stubova podrške HDZ-a, jesu dobili batine, ali su odradili veliki posao za kasniju nezavisnost Hrvatske.

Sa Tuđmanom su se razišli tek nekoliko godina kasnije kada je vrhovnik promenio voljeno ime njihovog kluba u Kroacija.

Refik Ahmetović je policajac kojeg je Boban udario tog dana. Zanimljivo, imao je slobodan dan i nije trebao da radi.

Pozvan je na Maksimir zbog straha od mogućih sukoba. U jednom od intervjua prisetio se svega.

"Mogao sam da ubijem Bobana. Napao me na radnom mestu. Trener Josip Kuže ga je spasio jer ga je odvukao. Mi smo pokušali smiriti situaciju. Imao sam napunjen pištolj i kolege su me nagovarale da mu pucam u leđa" ispričao je Refik i dodao:

"Nisam očekivao takvu reakciju od Bobana. Neki su me nagovarali i nakon utakmice da "ispeglamo" Bobana, ali ja nisam hteo", rekao je Ahmetović.

Ipak to nije bila poslednja utakmica dva kluba. Dinamo je pobedio Zvezdu 3:2 i to 18. maja 1991. godine, dan pre održavanja referenduma o samostalnosti u Hrvatskoj. Tada nije bilo nereda, ali nije bilo ni Delija.

Trener najtrofejnije generacije Zvezde, Ljupko Petrović, rekao je kako je tada postojao veliki politički pritisak i da je Dinamo jednostavno morao da slavi u toj utakmici.

Si-En-En je neodigranu utakmicu Dinama i Crvene zvezde 13. maja 1990. godine uvrstio među pet utakmica koje su obeležile svetsku istoriju

"Jugoslavija je bila na izdisaju i samo se čekalo kad će sve eksplodirati. U Hrvatskoj je pre utakmice Dinama i Zvezde na izborima pobedila stranka koja se zalagala za nezavisnost. Događaji 13. maja 1990. bili su uvod u najkrvaviji sukob u Evropi nakon poraza nacista 1945. godine. Buduća zvezda Milana Zvonimir Boban udario je policajca koji je pre toga napao jednog od navijača Dinama", napisao je CNN.