(VIDEO) TRADICIJA DUGA 68 GODINA: Sve što treba da znate o večitom derbiju na jednom mestu

Svima je jasno da je kvalitet fudbala u Superligi daleko od željenog. Ista konstatacija važi i za najveće srpske klubove. Ako ništa drugo, Evropa im služi kao ogledalo, a nama kao dokaz za ovu konstataciju.

Međutim, dueli Crvene zvezde i Partizana se s pravom nazivaju najvećom svetkovinom srpskog fudbala. Oni to uistinu i jesu. Jer, tokom nepuna dva sata dok crveno-beli i crno-beli biju fudbalsku bitku, sve staje u Srbiji, ali i širom sveta gde ima naših pečalbara. Gotovo svaki Srbin na svetu makar navija za jedan od dva najpopularnija kluba, a kod mnogih su emocije i mnogo jače od pukih navijačkih osećanja. Svima njima je jedno zajedničko - nema ništa slađe nego pobeda u "večitom derbiju".

Srpski "večiti derbi" je na svim listama na svetu makar među deset najvećih rivalstava, a u mnogim izborima je prvi vrhu, uz Boku i River, Galatu i Fener, Olimpijakos i Panatinaikos, Rendžers i Seltik...

Tradicija srpskog "večitog derbija" traje skoro sedam decenija. Zato, u susret 148. prvenstvenog okršaja komšija sa Topčiderskog brda, vratimo se unazad...

Prvi takmičarski derbi odigran je davnog 5.januara 1947, na stadionu Centralnog doma Vojske Jugoslavije. Bilo je 4:3 za crveno-bele na beogradskih minus 19. Prvi gol u duelima Zvezde i Partizana dao je as crveno-belih Jovan Jezerkić, inače trostruki strelac na tom meču. Zvezdaši su tada postigli i dva autogola, a jedini partizanovac koji je tada zatresao mrežu rivala bio je Stjepan Bobek.

Zanimljivo je da su Partizan i Crvena zvezda samo nekoliko meseci ranije odmerili snage u prijateljskom meču i tada su pobedili crno-beli 2:0 golovima Rupnika i Mihajlovića.

Najveću pobedu u derbijima ostvarili su crno-beli 6.decembra 1953. godine - 7:1. Komšije su se gotovo na identičan način revanširale 15 godina kasnije (17.novembar 1968.) - 6:1.

Legendarni as crno-belih Momčilo Vukotić je odigrao najviše derbija - 25, a iza njega su sadašnji kapiten Saša Ilić i zvezdaš Bora Kostić sa po 23 odigrane utakmice. Ilić ima šansu da do kraja karijere stigne i presigne rekordera.

Najbolji strelac "večitih derbija" je i dalje, a verovatno će još dugo i biti Marko Valok iz Partizana sa 13 postignutih golova, a slede Zvezdine legende Bora Kostić i Dragan Džajić sa po devet.

Igranje za jedan, pa za drugi klub sa Topčiderskog brda već decenijama predstavlja svojevrsni jeres. Bura prilikom prelaska Milka Đurovskog iz Crvene zvezde u Partizan je bila mačji kašalj u odnosu na tenzije koje je doneo povratak Vladimira Stojkovića iz inostranstva. Ne u Zvezdu, već u Partizan. Ova dva primera podsećaju na asove koji su u prethodnih bezmalo 70 godina uspeli da tresu mreže rivala i u jednom i u drugom dresu. Migracije sa jedne na drugu stranu Topčiderskog brda patentirao je već pomenuti Jovan Jezerkić, koji je postigao tri gola za Zvezdu u derbijima, a dva za Partizan. Pored njega taj nesvakidašnji učinak ponovili su još samo Branko Zebec (pet za Partizan i jedan za Zvezdu) i Milko Đurovski (šest za crveno-bele i dva za crno-bele). Vladimir Stojković je uz Radeta Mojovića bio jedini golman koji je branio za oba kluba, dok je jedini stranac kome su klicali i jedni i drugi navijači bio Gabrijel Kordova Kleo. Oba kluba su trenirali Milovan Ćirić, Aleksandar Tomašević, Gojko Zec i Velibor Vasović.

Za razliku od igrača stranaca koje je gotovo nemoguće pobrojati, jer ih je u poslednjih 20-ak godina kroz Topčidersko brdo prodefilovalo na desetine, stranci na klupama "večitih" i dalje predstavljaju samo izuzetak od pravila. Za komandom crveno-belog broda su sedeli Italijan Valter Zenga, Čeh Zdenjek Zeman, Makedonac Čedomir Janevski, Hrvat Robert Prosinečki i Slovenac Slaviša Stojanović. Partizan je posle dva Mađara Ilješa Špica i Geze Kaločaja do Lotara Mateusa čekao stranca na klupi, a posle njega su poverenje dobili još Jirgen Reber i Avram Grant. Pomenuti triling stručnjaka (Mateus, Reber, Grant) ne samo da nije uspeo da osvoji ni bod protiv najvećeg rivala već sa njima na klupi Partizan nije uspeo da postigne ni gol!

Najnepopularniji rezultat (0:0) se u prethodnih 147 okršaja večitih rivala dogodio 11 puta, a interesantno je da se na meč bez golova u utakmici svih utakmica čekalo punih 14 godina. Čak četiri od 11 utakmica bez golova Crvene zvezde i Partizana odigrano je u periodu od aprila 2004. do septembra 2006.

Kao najtalijčniji akteri derbija mogu da se smatraju Živorad Jevtić na crveno-beloj, odnosno Radosav Petrović na crno-beloj strani Topčidera. Jevtić je odigrao deset derbija i nijednom nije napustio teren spuštene glave, a za poraz ne zna ni Radosav Petrović, ali je pre odlaska u inostranstvo uspeo da upiše šest mečeva protiv Crvene zvezde, a postigao je i jedan gol.

Zanimljivo je da Partizan punih 20 godina čeka na penal, a čak 144. okršaja dva rivala su morala da se odigraju da bi se upisao prvi preokret. U pomenutom 144. derbiju Partizan je u Ljutice Bogdana na poluvremenu vodio 2:1, a na kraju je slavio domaćin 3:2.

Bez obzira na ishod 148. prvenstvenog "večitog derbija" jedno je sigurno. Crveno i crno-beli će pronaći načina da daju doprinos istorijatu najznačajnijih utakmica srpskog fudbala. Pa makar i ako se 12. put od kako se susreću utakmica završi istim rezultatom sa kojim i počinje.