ALARMANTNO: Trener Velimira Stjepanovića piše pismo za spas srpskog plivanja

Ističući da iako živi daleko od Srbije, zna za sve probleme sa kojima se plivači susreću Tajdi je opisao niz situacija u kojima je Velimir Stjepanović bio prepušten sam sebi, i istakao da je u tim slučajevima imao pomoć samo jednog čoveka, Marka Bukića, koji je zbog neslaganja sa rukovodstvom PSS morao da ode.

Pismo prenosimo u celini:

Poštovani,

Pišem otvoreno pismo svima koji su uključeni u srpsko plivanje. Tekst je malo duži, ali molim vas da odvojite malo vremena i da ga pročitate u celosti.Imam sreću što sam deo srpskog plivanja poslednjih 5 godina. Ja sam i uvek ću biti stranac, ali s’obzirom na toplu i gostoljubivu srpsku kulturu, treneri i plivači su me uvek tretirali sa poštovanjem i dostojanstvom. Nadam se da će se i ovo pismo tretirati na isti način.

U prethodnih 5 godina sam video mnoge promene, neke dobre i neke loše, ali ono što je oduvek bilo je to da je Srbija zemlja sa mnogo talentovanih plivača koji žele da plivaju i treneri koji žele da uče i da se usavršavaju. Srpsko plivanje može da bude uspešno ako ima zdravo okruženje koje teži ka napretku.
Nažalost, u poslednje vreme smo došli u poziciju u kojoj struktura Plivačkog saveza Srbije više ne može podrži trenere i sportiste na način na koji bi trebalo.Plivači nisu tretirani na način na koji bi trebali.
Intervju koji je Radovan Siljeveski dao tek je početak problema. Svi znaju da su promene potrebne i dolazi vreme kada ljudi treba da donose prave odluke, a ne da budu uplašeni i da se o problemima ćuti.

U nekim trenucima mi se čini da sve odluke donosi nekolicina ljudi bez konsultacije sa ostalima. Ovo uključuje plivače sa trenerima, jer su oni najvažniji i treba da budu uključeni u donošenju svih odluka.
Sa sastanka koji sam imao nedavno sa vrlo značajnim članom Upravnog odbora, Milivojem Dopsajem, koji nije mogao da imenuje ostale članove odbora ili čak pozicije na kojima su neki ljudi, mogao sam samo da pretpostavim iz ovoga da se odbor nije ni sastao kako bi razgovarali o napretku Plivačkog saveza Srbje na način na koji bi trebalo.


Razlog zašto postoje članovi Plivačkog saveza je da se osigura fer zastupljenost i da se donose ravnopravne odluke koje su u najboljem interesu zemlje i saveza, a ne u interesu nekolicine odabranih. Kao rezultat toga svako od klubova bi trebalo da svog predstavnika što češće uključi u problematiku kako bi se osiguralo što bolje funkcionisanje saveza. Kada su predstavnici upoznati šta je potrebno, tada mogu izneti to Upravnom odboru. Ovo ne može da se desi ako se Upravni odbor ne sastaje redovno.

Propala Skupština tokom državnog prvenstva, pokazuje da se ništa neće promeniti. Neki ljudi se više bave time da se održe na vlasti, nego da su zaista ljudi i priznaju da nisu više u mogućnosti da obavljaju dužnosti kao članovi odbora.

Pitam svakoga ko čita ovo, da pažljivo razmisli o tome šta želi za svoj klub, sinove, kćeri, prijatelje i zemlju. Moramo deci da damo šansu. Svaki glas je važan i treba da se čuje. Zaista se nadam da ljudi mogu da daju prednost ciljevima koji donose dobrobit srpskom plivanju u odnosu na svoje lične.

Mnogi će se pitati zašto imam potrebu da se borim oko ovih problema ... na kraju krajeva ja živim u Dubaiju i trener sam dvostrukog evropskog prvaka i verovatno mislite da nemam nikakvih problema ....?
Ali ipak imam ....

Marko Bukvić je razlog zašto je Velimir dvostruki Šampion Evrope - a ne ja. Mnogi od vas znaju da je Velimir imao veoma tešku povredu leđa kada se vratio sa Olimpijskih igara 2012. Šest specijalista je pokušalo i nije uspelo više od godinu dana da ga oporavi. Samo uz Markovu stručnost je Velimir bio u stanju da pravilno trenira, a u ovoj godini je postao dvostruki evropski prvak u Berlinu i bronzani na Svetskom prvenstvu u malim bazenima u Dohi.
Bez Markove pomoći treninzi bi bili teški ili nemogući. Svako ko sarađuje sa Markom zna koliko profesionalno obavlja posao i kako će izdvojiti svo svoje privatno vreme i trud da pomogne bilo kome.

Pre nedelju dana je zvanično obavestio Plivački savez Srbije da više ne želi da sarađuje sa njima. Ovo je veliki udarac, ne samo za Velimira, već za celu seniorsku reprezentaciju.

Razloga ima mnogo i traju godinama, ali se može sažeti nedostatkom poštovanja prema njemu i plivačima, posebno ophođenjem jednog člana odbora, Milivoj Dopsaj. On više ne želi da bude deo sistema koji nije fer i tretira njega i plivače kao da nisu bitni. Ova situacija bi se mogla izbeći veoma lako od strane onih koji su na višem položaju od dotičnog gospodina i od onih koji bi trebali da donose odluke. Na istom sastanku mi je taj isti član odbora obećao da će učiniti sve da reši problem sa Markom.
Ja sam izrazio koliko je ovo bitno i da se deluje brzo kako ne bi doslo do većih problema. On nije apsolutno ništa učinio povodom toga, jednostavno ga nije bilo briga i verujem nije preduzeo nikakve korake. Delovalo je čak da mu je stalo da Marko ode zbog neke lične osvete.

Ovo nije jedini problem. Na jednom od Svetskih kupova Velimir i ja smo došli u neprijatnu situaciju gde nam hotel nije bio plaćen, takođe viza nam nije bila poslata na vreme. Na nekim velikim takmičenjima plivači su bili bez trenera na bazenu, hoteli koji se ne rezervišu kako treba pa plivači moraju da se odmaraju u podrumima, a da ne pominjem kako plivači saznaju samo nekoliko dana pred Svetsko prvenstvo da su u timu za prvenstvo .
Kako ovakve stvari omogućavaju plivačima da predstave sebe na najbolji moguci način? Kako neko može da opravda ovakvo ponašanje prema našim najboljim plivačima?


Zašto je ovo važno? Plivački saveza Srbije ima loš odnos prema svojim najboljim takmičarima. Znajući šta će se dogoditi oni su izabrali da ne urade ništa i kao rezultat su direktno pogođeni rezultati top plivača u zemlji. Ako se ovako ljudi iz Saveza ophode prema vrhunskim plivačima koji su u reprezentaciji, sta se onda tek događa na klupskom nivou ili trenerima koji nisu u reprezentaciji?

Znam mnogo profesionalnih ljudi koji ne žele da budu uključeni u rad Plivačkog saveza Srbije zbog jedne ili dve sebične osobe. Zajednica plivača i trenera ne treba da toleriše gubitak ovakvih ljudi za dobit nekih koji su spremni da stave svoje interese u prvi plan, iako će to škoditi svima.

Ja ne tražim od ove “vlasti” da se skloni, ja tražim od njih da budu odgovorni za odluke koje donose i jedini način da to može da se desi je da svako ko učestvuje u srpskom plivanju ima želju da donese dobro plivanju. Korespodencija izmedju trenera, saveza i plivača mora da postoji stalno, a ne da se čeka na odgovore po nekoliko meseci.

Glavni predlog je da od nedavno bivši plivač bude postavljen kao član Upravnog odbora. On bi sigurno bio neko ko bi davao konstruktivne predloge i radio u interesu plivača. Tako bi plivači imali kome da se obrate nekome ko bi bio u direktnoj komunikaciji sa njima. Bitno je da osoba koja se nalazi na ovoj poziciji bude iskrena i ima integritet, a ne neko ko će biti marioneta za one koji su vlasti i neko ko se ne plaši da progovori javno kada nešto nije u redu.

Razgovarao sam sa Radovanom Siljevskim. On bi bio voljan da bude na ovoj poziciji, kao što vidite iz njegovog članka, on želi najbolje za sve plivače i otvoreno će govoriti kada je potrebno.

Drugi predlog bi bio da klubovi u zemlji ne mogu da imaju podjednaku glasačku moć. Nije mi jasno kako i najmanji klub u zemlji može da ima podjednaku moć kao i neki od najjačih klubova, koji daju većinu reprezentativaca. I to pokazuje da nešto nije kako treba i da se ne radi u interesu plivača,već u svoju ličnu korist.

Ako želite da srpsko plivanje krene na bolje,ustanite i napravite promene, vi ste član Nacionalne organizacije i Savez mora da vas sluša.