Forsirali su me da igram u nekoliko selekcija, zbog čega sam se teško povredila, a klub mi ni knjižicu nije overio, niti ih je bilo briga za moje lečenje, kaže Gordana Dikić

Da je bilo sreće i pravde, o 24-godišnjoj Gordani Dikić, nekada talentovanoj rukometašici iz Raške, danas bi se pisalo kao nosiocu igre reprezentacije Srbije.

Nije bilo sreće, a pravde i ljudskosti još manje! Igrajući za RK Crvena zvezda Gordana se sa 17 godina teško povredila, da bi danas zbog nebrige klubova Crvena zvezda i ORK Beograd i neadekvatnog lečenja došla do statusa invalida.

Ruku skoro da ne pomera, bolovi u ramenu su neprestani, nije sposobna da radi, a novca nema za plaćanje lečenja.

Agonija ove devojke tera nas da se zapitamo koliko još ovakvih slučajeva ima u Srbiji i kakva je ovo država u kojoj živimo...

gordana-dikic.jpg
Foto: Privatna Arhiva


Prerani povratak

- Sa 16 godina sam potpisala ugovor sa Zvezdom. Igrala sam u sezoni 2009/10. za nekoliko ekipa po zahtevu trenera i kluba, ali sam se zbog takvog forsiranja povredila. Niko nije preuzeo obavezu da nadgleda moje lečenje, već sam dolazila u situaciju da mi jedan doktor sa Banjice napiše da sam sposobna za treniranje, a drugi kaže da je potrebno strogo mirovanje - priča Gordana Dikić.

Prerani povratak na parket samo je dodatno iskoplikovao život devojci iz Raške.


Radila sam povređena

- Bolelo me je non-stop posle operacije ramena, videli su i u klubu da nisam ono što sam ranije bila, pa su me prebacili na pozajmicu u ORK Beograd. Tamo sam obnovila tešku povredu. Niko mi ništa nije plaćao, ni stan, ni hranu, ni stipendiju. Knjižica mi nije bila zbog nebrige Crvene zvezde. Bila sam očajna. Povređena sam morala da nađem neki posao da bih plaćala terapije. Umesto da se odmaram posle terapije, ja sam išla na posao. Danas imam procenu lekara da sam invalid 70 odsto, a odgovornima u klubovima ne pada pamet da plate ono što su mi bili dužni po ugovoru, niti da snose troškove mog lečenja, iako sam zdravlje ugrozila igrajući u njihovim ekipama - zaključila je Gordana.

Rame stalno iskače
LJUDI, IZGUBIĆU RUKU!

Ćutanje Gordane Dikić nije bilo izazvano strahom, već verom da će se sa svim problemima izboriti sama uz pomoć porodice:
- Ne mogu više da se borim! Pre neki dan sam se digla iz kreveta i rame mi je ispalo iz ležišta. Doktor kaže da sve ide ka tome da na kraju, jednog dana, izgubim tu ruku. Nemam novca da se lečim, niti neko želi ovakvu da me zaposli. Potrebna mi je pomoć, ali više ne znam na čija vrata da pokucam. Na rukometnoj arbitraži sam dobila spor za jednu godinu, ali nemam objašnjenje zašto ništa nisam dobila za ostale tri godine.



Dejan Petković