ANDRIJA MILOŠEVIĆ ZA KURIR: Madžgalj je jak, pobediće bolest!

Ponosan sam na našu bratsku ljubav i čvrsto prijateljstvo i u ovim teškim trenucima. Uveren sam da će se izboriti sa ovom situacijom

- Dok je žena, za mene nema zime. One su moja najvernija publika. Drago mi je što mogu da ih razveselim dok se njihovi muževi i partneri nerviraju gledajući utakmice. Tako je bilo i pre nekoliko večeri u Kikindi. Izvođenje monodrame „Zlatni lančić od bižuterije“ uglavnom su pratile žene svih generacija, dok su muškarci uživali u vaterpolu. „Delfini“ su se potrudili da ne bude razloga za nerviranje.

Kako si video situaciju u kojoj se našla Mina Lazarević?

- Apsolutno sam protiv toga. Naravno da ne mogu da budem ravnodušan prema nasilju koje one trpe. Naša svakodnevica puna je agresivnosti i negativne energije. U fokusu su ružne stvari, kojima mediji hrane javnost. Nisam pozvan da dam svoj sud o tome jer poznajem Minu Lazarević i njenog supruga. Iskreno mi ih je žao. Oboje će trpeti posledice.

Kad pominjemo tvoje kolege, da li si u kontaktu s Marinkom Madžgaljem, koji je operisao rak pankreasa?

- Ponosan sam na našu bratsku ljubav i čvrsto prijateljstvo i u ovim teškim trenucima. Uveren sam da će se Marinko Madžgalj izboriti sa ovom situacijom. Uz njega sam.

Na koje načine se ti boriš protiv loših stvari?

- Smehom i dobrim raspoloženjem. Trudim se da živim punim plućima i da se za ovo kratko vreme koliko smo na zemlji što bolje provedem. Vudi Alen je jednom rekao: „Sreća je možda u tome da ti nije dosadno.“ Zato se i trudim da mi ne bude dosadno. Mislim da je najveća boljka kad čovek upadne u apatiju. Uvek nešto treba izmišljati.

Medije uporno interesuje kad ćeš stati na ludi kamen.

- Kad me pitaju da li ću se oženiti, odgovorim da hoću. A šta bih drugo rekao? Formiranje porodice je nešto čemu teži svaki čovek, pa i ja. To su sasvim normalne, ljudske stvari. Vaše je da pitate, a moje da odgovorim. Eto, toliko mogu da kažem.