BEOGRAD - Nacistički spisi iz okružženja Adolfa Hitlera i italijanski diplomatski spisi otkrili su koji je bio tajni zvučni signal za početak napada na Jugoslaviju.

Na beogradskim ulicama tog su se 27. marta okupile hiljade demonstranata, što je bio početak suprotstavljanja Srbije i Jugoslavije faššizmu u Drugom svetskom ratu i što je razjarilo Adolfa Hitlera.

bombardovanje-beograd-1941-stari-dvor.jpg
BG Info 

"Odluka da se napadne Jugoslavija doneta je tako da je za datum napada određen 6. april, nedelja. Hitler je tražžio da se postigne efekat iznenađenja, da taj napad bude surov, da se posebno koncentrišše na Beograd kako bi Beograd bio kažžnjen", kažže za B92 istoričar Dejan Ristić.

Već 28. marta vojni izaslanik u Berlinu tajno obavešštava vladu da Nemačka planira vazdušni i kopneni napad. Prvog aprila drugom tajnom depešom obaveštava da je napad planiran za 6. april, ali ne i kada ce početi. Nemci u poslednjem trenutku shvataju da Jugosloveni znaju ššta im se sprema.

"Dolazi do panike budući da se ne možže postići efekat iznenađenja. Tada na scenu stupa Gebels, ministar propagande nacističke Nemačke, koji odlazi kod Hitlera i predlažže da se u nedelju 6. aprila u 5:20 ujutru kada je bilo predviđeno da krene združženi kopneni napad na Jugoslaviju sa radio-talasa Radio Berlina emituje kao tajni zvučni signal za početak rata uvertira Maršš princa Eugena, kompozitora Andreasa Leonarda", navodi Ristić.

Nakon tajnog signala Gebels je na Radio Berlinu pročitao Hitlerovu proklamaciju o razlozima za napad na Jugoslaviju i Grčku, a onda su 6. aprila 1941. u 6.30 ujutro nemački bombarderi zasuli glavni grad. U Beogradu je 1941. godine žživelo 370.000 ljudi, a 2.274 se vode kao poginuli u ššestoaprilskom bombardovanju.

(Tanjug/B 92/FOTO: Printscreen)