Koliko su SBB i ostale kompanije u vlasništvu Dragana Šolaka do detalja razradile mehanizme za sticanje ekstraprofita, svedoči i slučaj Unifi mreže od koje kontroverzni srpski milijarder ima direktnu finansijsku korist, dok se troškovi funkcionisanja ove mreže prevaljuju na leđa korisnika.
Unifi prevara za sticanje ekstraprofita
Dugi niz godina SBB svojim korisnicima interneta nudi opciju korišćenja Unifi mreže na velikom broju javnih lokacija koje su pokrivene signalom. Čak i korisnicima koji imaju kablovski internet SBB-a, u stanu se pojavljuje i nudi ta funkcija.
Unifi mreža se uspostavlja tako što se u stan korisnika ubacuju snažniji pojačivači koji za svoj rad troše i više električne energije od običnih Wi-fi uređaja koji se koriste u domaćinstvima.
Tako SBB, sa preko 880.000 korisnika, koristi struju bez dozvole korisnika, stavljajući im pojačivače kako bi ta kompanija imala jaču mrežu koju nudi na velikom broju lokacija u regionu. Šolakova kompanija od toga ima direktnu finansijsku korist, pošto se korišćenje Unifi mreže dodatno naplaćuje. Tako je SBB napravio internet mrežu od čijeg korišćenja ostvaruje dodatnu zaradu, dok troškove struje neophodne za rad te mreže plaćaju korisnici, koji nisu pitani da li to žele ili ne, što predstavlja obmanu potrošača i prevarno postupanje provajdera.
NE PROPUSTITE
Osnovna razlika između modema (rutera) koji radi u normalnom (home use) i specijalnom (UniWiFi) režimu, jeste u vremenu rada WF izlaza. Modem u normalnom radu ide u "sleep mode" kad nema aktivnih klijenata WiFi mreže. Modem koji opslužuje UniWiFi mora da bude permanentno aktivan kako bi držao konekcije sa susednim "karikama u lancu". Samim tim i potrošnja struje je veća, a uz to treba uzeti u obzir količinu elektro-magnetnog zračenja kojoj su izloženi stanari-korisnici zbog stalne aktivnosti modema u svojoj blizini što, pored nametnutih dodatnih troškova za struju, negativno utiče i na zdravlje korisnika.
NE PROPUSTITE
Monopol u novoizgrađenim zgradama
Dugo godina zloupotrebljavajući svoj dominantan položaj na tržištu, sa ne malim brojem investitora koji grade nove zgrade, SBB je pravio dogovore da instalacije za telekomunikacije u tim zgradama budu u kablovskoj tehnologiji (koju je imao samo SBB) čime je sprečavano priključivanje Telekomove mreže, koja je dugo zasnivana na IPTV tehnologiji. Ukazujući da je to praksa koja narušava slobodnu konkurenciju iz Telekoma su upozoravali da poseduju spisak od nekoliko stotina novoizgrađenih zgrada gde je primenjivana ova nedozvoljena netržišna praksa.
Mreža divlje razvučenih kablova
Da prilikom postavljanja svojih kablova SBB nije mario za dozvole niti urbanistička pravila, zbog čega mreža te firme ima upitnu legalnost, može se videti i u samom centru Beograda. Tako se na Vračaru, u neposrednoj blizini Hrama Svetog Save mogu videti kablovi koji su prebacivani sa zgrade na zgradu, kao i kablovi razvučeni po stubovima javne rasvete.
Slične scene mogu se zabeležiti gotovo svuda gde posluje SBB, kako u Beogradu tako u u gradovima širom Srbije.
Imajući u vidu okolnost da za kompaniju SBB zakoni na terenu gotovo da nisu ni važili, postavlja se pitanje da li je u takvim uslovima moglo da se govori o postojanju slobodne konkurencije i ravnopravnim uslovima poslovanja ako je jedna privatna kompanija, na sve moguće načine, zaobilaženjem i kršenjem zakona dolazila do korisnika dok je državni Telekom u poslovanju morao da poštuje sva pravila, uredno pribavlja sve dozvole i, uz poštovanje svih zakonom predviđenih procedura, obavlja radove na terenu?
Pored postojanja nelojalne konkurencije, Telekomu je položaj otežavala i sama država donošenjem zakona kojima je izrazito favorizovana konkurencija dok su državnom operateru redovno vezivane ruke u poslovanju.
U SLEDEĆEM NASTAVKU: Po uzoru na rane radove svog vlasnika - UG usavršila praksu kršenja autorskih prava
NE PROPUSTITE
Bonus video:
