Predstavljamo neke od najvećih hitova narodne muzike i ljude koji su ih napisali

1. „Noćas mi srce pati“: Do zvezda, pa u smrt

Silvana Armenulić bila je toliko popularna da su u modi bile frizure „a la Silvana“, a stotine novorođenih devojčica širom Jugoslavije nazvane su po njoj



Silvanu Armenulić nazivaju jugoslovenskom Merilin Monro zbog lepote, vrtoglavog uspona iz siromaštva do zvezdanih visina, ali i tragičnog kraja.

Jezivo proročanstvo

Zilha Bajraktarević (kasnije će uzeti umetničko ime Silvana, po glumici Silvani Mangano iz filma „Gorki pirinač“) rođena je 1939. u Doboju. Bila je treće od desetoro dece poslastičara Mehmeda Bajraktarevića. Sa 16 godina otišla je kod tetke u Sarajevo i počela da peva po kafanama.

Krajem pedesetih došla je u Beograd i prvo nastupala u „Bristolu“, sa orkestrom čiji je bubnjar ponekad i pevao, a zvao se Predrag Gojković Cune. Udala se 1961. za poznatog tenisera Radmila Armenulića, a tri godine kasnije rodila je ćerku. Prvi hit - „Nad izvorom vrba se nadnela“ snimila je 1967, ali će još tri godine proći dok ne postane zvezda.

Slavnom će je 1970. učiniti televizijska serija „Ljubav na seoski način“, u kojoj je otpevala pesme „Noćas mi srce pati“, „Kišo, tiho padaj“ i „Ja nemam prava nikoga da volim“. Svojom pojavom, načinom odevanja i pesmama izazvala je revoluciju u narodnoj muzici. U modi su bile frizure „a la Silvana“, a stotine novorođenih devojčica širom Jugoslavije nazvane su po njoj.

U avgustu 1976. iskoristila je gostovanje u Bugarskoj da poseti čuvenu proročicu Vangu. Susret je bio mučan: slepa Vanga je dugo ćutala, a onda rekla: „Ne želim da govorim s tobom. Ne sada. Idi i dođi kroz tri meseca...“ Kad je Silvana već bila na vratima, proročica je u transu dodala: „Čekaj, u stvari nećeš moći da dođeš... Idi, idi, ako možeš, dođi!“

Silvana Armenulić poginula je 10. oktobra 1976. u saobraćajnoj nezgodi na auto-putu Beograd-Niš, kod mesta Kolari. U toj nesreći poginuli su i njena sestra Mirjana (Mirsada) Bajraktarević i Rade Jašarević, šef Narodnog orkestra RTV Beograd, koji je i vozio kola. Lepa Lukić zakasnila je i nije s njima pošla na put... Na dan pogibije sve radio-stanice objavili su vest o tragediji. Ali u TV dnevniku pročitana je samo kratka informacija da je „10. oktobra u saobraćajnoj nesreći izgubio život šef Narodnog orkestra RTB Miodrag Jašarević“. Silvana i Mira nisu ni pomenute.

Susret sa Tomom

Jedne večeri 1956. Silvana Armenulić, tada nepoznata pevačica, prolazeći kroz leskovački park, primetila je na klupi mladića koji se smrzavao. Zapodela je razgovor s njim i saznala da je došao iz sela na audiciju, ali da nije prošao, i da sad nema para ni za kartu do kuće. Velikodušna kakva je bila, povela ga je sa sobom, nahranila i muzičare iz svog orkestra zamolila da mu daju nekakav posao. Mladić je tako počeo da se druži s njima, da bi jednom, u nekoj kafani, uz njih i zapevao. Mladić se zvao Toma Zdravković... Trinaest godina kasnije, na papiru iz konobarskog bloka u beogradskom hotelu „Slavija“, mamuran, napisao je i reči i melodiju za pesmu „Noćas mi srce pati“, koja je Silvanu Armenulić učinila zvezdom.

NOĆAS MI SRCE PATI

Šta će mi život bez tebe, dragi
kad drugu ljubav ne želim da imam
Sanjam te, sanjam skoro svake noći
samo si ti u srcu mom.
Noćas mi srce pati noćas me duša boli
teško je kad se voli kad ostaneš sam.

7 sutra... „Pođimo u krčmu staru“


Momčilo Petrović