DOKLE ĆE NAM STIZATI MIGRANTI: Srbija ima rezervni scenario, a sve zavisi od dogovora EU i Turske

BEOGRAD - Državni sekretar Ministarstva za rad i socijalna pitanja Nenad Ivanišević kaže da to da li će migranti sa Bliskog istoka nastaviti da stižu u Srbiju zavisi isključivo od toga da li će biti poštovan dogovor između Evropske Unije i Turske o njihovom zadržavanju u toj zemlji.

On je, odgovarajući na pitanje da li, s obzirom da dolazi zima, možemo očekivati manji priliv migranata, ocenio da njihov broj nije uslovljen vremenskim prilika.

„Oni dolaze, bez obzira da li je hladno ili toplo. U januaru ih je stizalo po nekoliko hiljada dnevno. Dakle, priliv zavisi isključivo od sprovođenja dogovora sa Turskom", kazao je u emisiji Pravi ugao RTV.

Gostujući u istoj emisiji, portparol Vojske Srbije kapetan Jovan Krivokapić rekao je da su VS i policija spremni da se u potpunosti angažuju po pitanju ilegalnih ulazaka migranata u zemlju.

"Ali mi to ne možemo sami rešiti, to zavisi od svih zemalja na migrantskoj ruti", ukazao je.

Oni su ponovili da Srbija neće graditi ograde na svojim granicama, uz opasku da na granici prema Bugarskoj, zbog prirode terena, to verovatno ne bi ni bilo moguće uraditi.

Naglasili su da Srbija ima rezervne scenarije šta će činiti u slučaju da se prolaz migrantima u Evropu u potpunosti zatvori.

"Imamo razrađene scenarije, napravljene u saradnji sa MUP-om i VS. Deo njih je naravno pod službenom tajnom", kaže Ivanišević, dok Krivokapić ukazuje da se takvi planovi prave još od maja 2015. godine.

„Od tada do danas je kroz Srbiju prošlo 700.000 migranata i mi te scenarije konstantno obnavljamo", kaže Krivokapić.

Ivanišević je rekao da sa sigurnošću može da kaže da Mađarska neće primiti migrante koji su danas peške krenuli u tu zemlju.

On je ocenio da možda zvuči grubo to što zvaničnici Srbije konstantno ukazuju da su dobili najmanje novca od EU od svih zemalja na migrantskoj ruti, ali da je to jednostavno istina.

„Grčka je dobila 500 miliona evra, a mi 40 miliona. A svaki migrant koji je prošao kroz Grčku je prošao i kroz Srbiju. Pri tom su uslovi koje oni imaju kod nas najbolji. Ne znamo tačno gde se nalaze svi ti prihvatni centri u Grčkoj, u Makedoniji nema ni jedan. Iako su se sve zemlje obavezale da podižu kapacitete, samo u Srbiji postoje prihvatni centri koji u svakom momentu mogu da drže 6.000 ljudi pod krovom", kaže Ivanišević. On dodaje da sve to košta, poput pružanja zdravstvene zaštite za migrante.

Krivokapić ukazuje da se migrantska kriza ne može povezivati sa opasnošću od terorizma.

„Opasnost od terorizma nije novina, mi smo sve migrante koji su ulazili u zemlju i pre dve godine pretresali i kod njih nismo našli ni jedan komad oružja. Nađemo nekad komade uniformi koji svedoče da su oni nekada bili u nekim sukobima, ali se ne mogu se povezati sa terorizmom", naglašava.

Drugi sagovornik RTV-a ukazuje da ni terorističke napade u zapadnoj Evropi nisu počinili migranti.

„Napade u Parizu i Briselu su izveli ljudi koji su rođeni u EU", naglašava.

Ivanišević je odbacio mogućnost da promena tretmana kojeg migranti imaju u medijima – gde se sve češće piše o incidentima vezanim za njih a sve ređe se ističe solidarnost – imaju veze sa potencijalnim zaokretom u odnosu države prema migrantima.

„Politika Srbije prema migrantima se ne menja. Vojska i policija nikada nisu primenjivali silu prema njima", kaže Ivanišević, dok portparol Vojske ističe pozitivne primere poput slučajeva kada su policajci i vojnici spašavali živote migrantima koje su zatekli na našoj teritoriji.

Krivokapić kaže da VS i MUP imaju dva jasna zadatka: da spreče ilegalne pokušaje ulaska migranata i da onemoguće krijumčarenje ljudi.

„Do sada smo sprečili skoro 10 hiljada ilegalnih pokušaja ulaska u Srbiju. Od toga, u 8.800 slučajeva oni su sami odustali kada su videli pripadnike Vojske i policije na granici. Još 960 migranata smo zatekli u dubini teritorije", kaže Krivokapić i dodaje da se oni potom upućuju u prihvatne centre.

On dodaje da srpske snage bezbednosti imaju odličnu saradnju sa bugarskim i makedonskim kolegama.

„Ali, otvoreno govoreći, jasno je da njima nije u interesu da se potpuno zatvore izlazi iz njihovih zemalja ka Srbiji", rekao je odgovarajući na pitanje da li makedonski i bugarski granični organi „žmure" na izlaske migranata.

Govoreći o dogovorenom dolasku patrole mađarske policije i na granicu sa Bugarskom, on kaže da je svaka pomoć dobrodošla.

„Pre svega bi nam trebala tehnička sredstva, termovizuelne kamere, to je ono špo očekujemo u budućnosti", kazao je.

Dodaje da su većina krijumčara koji su uhapšeni bili naši državljani.

„Od 53 uhapšena krijumčara, preko 40 su na žalost naši državljani. Problem je u velikoj zaradi za koju im se ukaže prilika, uzimaju između 800 i 1.300 evra po čoveku. Za nekolo sati straha, mogu da zarade zaista veliki novac", kaže.

Dodaje da nije retko da se među krijumčarima nalaze i maloletnici, jer njih zakon drugačije tretira.

„Dečija prava su iznad svih. A pre neki dan smo uhvatili grupu od četiri krijumčara koji su vodili 60 migranata, njihov vođa je bio maloletno dete", ukazao je Krivokapić.

Ivanišević je dodao da se država zahvaljuje svim nevladinim organizacijama koje učestvuju u zbrinjavanju migranata, ali da je problem što strana finansijska podrška odlazi uglavnom njim a ne državi.

„Zahvaljujemo se i Miksalištu i svima. Sve crkvene humanitarne organizacije su zajedno učestvovale, i Merhamet i Karitas i Čovekoljublje", naglasio je.