Nebitno je kome pripadaju mediji i čime se bave, ono što se mora obezbediti je sigurnost, ističe Dunja Mijatović, predstavnica OEBS za slobodu medija

BEOGRAD - Pretnje koje dobijaju novinari, od Nenada Mihajlovića, Brankice Stanković, vlasnika Kurira Aleksandra Rodića i svih ostalih novinara, napadi na njih i na članove njihovih porodica je nešto što je nedopustivo za bilo koje demokratsko društvo, ističe Dunja Mijatović, predstavnica OEBS za slobodu medija

Ono što očekujem od države, premijera i svih ostalih struktura je da se uradi sve što je u njihovoj moći da se sa tim prestane. Nebitno je kome pripadaju mediji i čime se bave, ono što se mora obezbediti je sigurnost, ističe za Danas Dunja Mijatović, predstavnica OEBS za slobodu medija, povodom situacije nastale u javnosti nakon "sukoba" provladinih tabloida i televizija.

Ona dodaje da su profesionalizacija i nedostatak kvalitetnog novinarstva u Srbiji i čitavom regionu nešto čime se moramo svi baviti i da to ne može rešiti ni predstavnik za slobodu medija niti bilo koja međunarodna organizacija.

- Sa premijerom Aleksandrom Vučićem sam imala više sastanaka i bez obzira na određena neslaganja koja smo imali u vezi sa mojim saopštenjima, što je sasvim u redu i smatram da nije problematično, on je što se tiče sigurnosti novinara uvek bio eksplicitan i jasan da će uraditi sve što je u njegovoj moći. U poslednjim dešavanjima u Srbiji o detaljima ne znam niti želim da spekulišem, mislim da to nije ni moj posao, niti je toliko bitno za medijske slobode. Bitno je da sami novinari prepoznaju pretnje koje tu postoje. Novinarska udruženja, i NUNS i UNS, odradila su ono što je važno da se uradi u svakom demokratskom društvu, a to je da podignu svoj glas i da stanu u zaštitu profesije i novinarstva. Ono što predstavlja problem za mene kao predstavnika OEBS za slobodu medija je sigurnost novinara u ovom konkretnom i svim drugim slučajevima u Srbiji i čitavom OEBS - napominje Mijatovićeva.

Poslednjih meseci imali smo slučajeve da najveća vladajuća partija reaguje zbog izbora gosta u programu javnog servisa, a da pojedini ministri "targetiraju" medije koji vode "užasnu kampanju" protiv vlade. Da li se to može smatrati političkom pritiskom na medije?

- Svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje. Ako govorimo o političarima, oni imaju mnogo veću odgovornost i njihov prag tolerancije mora biti mnogo veći što se tiče kritike. Nažalost, na čitavom Balkanu to je veliki problem. Mi, narodi na ovim prostorima, nismo dorasli određenim situacijama i jednostavno emocije nekada prevladavaju i kreiraju probleme u društvu. Kao međunarodni zvaničnik ne mogu se uključivati u svaki slučaj šta je ko o kome rekao i zašto, ali ono što je nedopustivo je napadati i kreirati atmosferu u kojoj se novinari i medijski radnici ne osećaju sigurno. Naravno da tu postoji i odgovornost novinara za izgovorenu i pisanu reč, zato mislim da je vrlo bitno da se time, odnosno novinarima koji ne poštuju novinarski kodeks, bave samoregulatorna tela. To opet ne znači da je dopustivo napadati novinare, čak i kad su neodgovorni i neprofesionalni. Tu je crvena granica.

Mislite i na verbalne napade?

- Na sve napade koji mogu ugroziti njihove živote. Novinarstvo koje je i loše je nešto na čemu moramo raditi i to ne znači da ljudi za izgovorenu i pisanu reč moraju biti kažnjeni.

Kažete da nedostaju kvalitetno i istraživačko novinarstvo. Kolika je odgovornost političara u Srbiji za to, koji novinarske istraživačke priče "dočekuju na nož" i nazivaju ih "glupostima"?

- To mogu nazvati procesom tranzicije prema demokratskom društvu koja očigledno na čitavom Zapadnom Balkanu ide veoma sporo i veoma problematično. Još nismo dovoljno hrabri, ni vlast ni čitavo društvo, da se izborimo sa demonima prošlosti i prethodnim ratom, žrtvama, istinom, i sve je to duboko ušlo u korene u čitavo društvo na Zapadnom Balkanu. U tom procesu ne možemo uspeti kao društvo ako nemamo slobodno novinarstvo i ljude koji će se baviti korupcijom i otkrivanjem kriminala. Verovatno postoje situacije kada novinari ne napišu priču koja je tačna, međutim ja se njima ne bavim, ali sve to ne treba da utiče na to da imamo situaciju u kojoj će se ljudi svakim danom sve više plašiti da napišu bilo šta što bi nekoga ko je moćan moći naljutiti. I ne govorim samo o vlastima, već i o tajkunima, ljudima koji se nazivaju moćnicima, govorim o međunarodnim predstavnicima uključujući i mene. Mi moramo imati mnogo veći prag tolerancije ako govorimo o kritici.

Jedna od retkih oblasti u kojima je bilo zamerki u Izveštaju EU o napretku Srbije upravo je sloboda medija, dok s druge strane zvaničnici Brisela u svojim izjavama to ne apostrofiraju već samo ističu pohvale. Koliko je uopšte sloboda medija i dalje bitna za EU?

- Naravno da je bitna. To je jasno da zemlje koje su potencijalne članice treba da ispune uslove EU. Ne mogu govoriti u njihovo ime, sarađujem sa Evropskom komisijom, ali imamo različite pristupe. Moj glas se mnogo više čuje, nego glas EK koja ima svoja pravila i dosta birokratski pristup tim stvarima i onda je teško, pogotovo za novinare, naći srž priče ili dobru informaciju za priču ako čitamo izveštaj.

U izveštaju se ocenjuje da je nije bilo napretka u oblasti slobode medija. Kakva je vaša ocena, da li se razlikuje od stava Brisela?

- Ne mogu komentarisati njihov izveštaj. U svom radu ne ocenjujem, mandat mi jednostavno ne dozvoljava da se bavim analizama takve vrste. Ja reagujem na osnovu slučajeva koje onda ostali, uključujući i EK, uzimaju kao informaciju za analize i ocene.

(Danas)