Najviše pušača u EU ima u Grčkoj (38%) i Bugarskoj (35%) a najmanje u nordijskim zemljama - u Švedskoj samo 11% a u Finskoj 19% anketiranih u novom specijalizovanom istraživanju Evropske komisije. U Srbiji, prema zvaničnim podacima, puši 35% građana starijih od 15 godina.

Iako nove evropske statistike pokazuju da sve više ljudi u Evropskoj uniji ostavlja pušenje, cigarete, cigare ili na lulu i dalje puši 26% građana, što je za dva procentna poena manje nego 2012. Najviše pušača u EU ima u Grčkoj (38%) i Bugarskoj (35%) a najmanje u nordijskim zemljama - u Švedskoj samo 11% a u Finskoj 19% anketiranih u novom specijalizovanom istraživanju Evropske komisije. Najveće smanjenje broja pušača beleži se u starosnoj grupi 15-24 godine gde je procenat pušača prvi put manji od evropskog proseka. U Srbiji, prema zvaničnim podacima, puši 35% građana starijih od 15 godina.

Novi Eurobarometar pokazao je da je među građanima EU svaki peti pušio ali je prestao. Većina (54%) nikada nije ni pušila i to je za tri procentna poena više nego u istraživanju iz 2012.

U većini evropskih zemalja registruje se smanjenje broja pušača pri čemu je najuočljivije u Irskoj (za 8 procentnih poena), Austriji i Malti (7), Finskoj, Luksemburgu i Letoniji (6) i Britaniji (5).

Među mladima (15-24 godine) danas je 25% pušača prema 29% pre dve godine. Evropljani u proseku počinju da puše sa 17,6 godina.

"Podaci pokazuju da bitka sa duvanom nije dobijena, posebno među mladima. Cilj nove ervopske direktive je da ti opasni proizvodi ne budu privlačni mladima. Zato se zabranjuju arome koje maskiraju duvan, kao i 'slim' pakovanja i ona sa manje od 20 cigareta, i na paklice stavljaju slika i zdravstveno upozorenje da pokriju 65% površine kutije", rekao je evropski komesar za zdravlje i bezbednost hrane Vitenis Andriukaitis.

Novi Eurobarometar objavljen je povodom Svetskog dana bez duvanskog dima koji se obeležava 31. maja.

Najpopularnije među pušačima u EU su cigarete u paklicama koje je barem probalo 91% pušača, 45% puši ili je probalo duvan za zavijanje, 18% cigare i cigarilose a 9% duvan za lulu.

Pušači u EU dnevno puše u proseku 14 cigareta pri čemu mlađi puše manje. Između 6 i 20 cigareta dnevno puši 77% pušača, 8% puši 21 ili više cigareta, 13% puši do pet a 1% ne popuši svaki dan po cigaretu. U poređenju sa 2012, udeo pušača koji puše 11-20 cigareta dnevno blago je povećan, za dva procentna poena.

Kod izbora cigarete pušačima je važnija cena, koju je u prvi plan istaklo 69% ispitanika, od marke (66%), mada je za 87% ispitanika najvažniji ukus.

Muškarci češće nego žene puše duvan za zavijanje, cigare, cigarilose i na lulu. Žene pušači u većini (90%) se opredeljuju za cigarete u paklicama.

pusenje-cigarete-pusenje-paklica.jpg
Profimedia 


Istraživanje je pokazalo i da elektronske cigarete nisu naročito popularne među evropskim pušačima - 12% je probalo da ih puši ali ih trenutno koristi samo 2% pušača. Mnogi pušači prelaze na elektronske cigarete da bi smanjili ili ostavili pušenje (67%). Međutim, tek 21% je uspelo da na taj način smanji pušenje a samo 14% je prestalo da puši.

Inače, većina pušača u EU (59%) pokušala je da ostavi pušenje pri čemu 19% u poslednjih godinu dana.

Kada je reč o pasivnom pušenju, izloženost duvanskom dimu opada, barem u barovima i restoranima. Samno 12% učesnika u istraživanju reklo je da su bili izloženi duvanskom dimu u restoranima (14% u istraživanju iz 2012.) a 25% u barovima (28%).

EU je početkom aprila 2014. usvojila Direktivu o duvanskim proizvodima koja sadrži pravila za proizvođače, prodavce i one koji predstavljaju proizvode duvanske industrije. Pravila iz te direktive stupiće na snagu za godinu dana (u maju 2016.) a odnose se na cigarete, duvan za zavijanje, za lulu, cigare, cigarilose, bezdimni duvan, elektronske cigarete i biljne proizvode za pušenje.

Svake godine u Evropi od bolesti povezanih sa pušenjem umre 700.000 ljudi.

Istraživanje "Stavovi Evropljana prema duvanu" uradila je kompanija TNS. Obuhvatilo je gotovo 28.000 građana iz svih članica EU iz različitih socijalnih i demografskih grupa a obavljeno je između 29. novembra i 8. decembra 2014.

Izvor: EurActiv.rs