Punu 31 godinu me je zverski udarao. Govorio mi je da sam kurva. Pretio je da će se ubiti ako odem. Plašila sam se za njegov život i zbog toga sam trpela

Bivši muž me je tukao 31 godinu... Klečala sam, plakala i molila da prestane, da živimo kao sav normalan svet. Udarao me je rukama, nogama, šutirao dok sam u nesvesti ležala na podu... Govorio je da sam kurva. Naša deca su sve gledala.

NATAŠA MILJKOVIĆ: Ne čekaj da bude kasno! Prijavi nasilnika!


Ovako kroz suze počinje svoju ispovest Mara Vidaković (54), koja je od višedecenijskog zlostavljanja pobegla ovog avgusta u sigurnu kuću u Beogradu, u kojoj je juče i dočekala Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

KALINA KOVAČEVIĆ: Nisi ničije vlasništvo!

Prvi udarac desio se dok je bila trudna s prvim od dvoje dece. Rekao je da neće nikad više. Drugi je usledio ispred šestomesečne bebe.

- Sedeo bi, ćutao i gledao me kako se spremam za posao. Onda bi odjednom ustao i prebio me na mrtvo ime.

MILICA DABOVIĆ: Prvi udarac nikada nije poslednji!

Prema njenim rečima, bivši suprug joj je stalno pretio da će se ubiti ako ga ostavi, a trebalo joj je punih 20 godina da mu pruži otpor.

- Godinama sam živela u strahu ne za svoj nego za njegov život. Osećala sam krivicu, bilo me je sramota što me tuče. Kada smo se 2006. godine i sudski razveli, ostala sam da živim u prizemlju kuće jer nisam imala gde, a on na spratu i zlostavljanje se nastavilo. Sada sam ovde u sigurnoj kući i čekam odluku suda - kaže Mara:
- Na zemlji mogu da spavam, samo da se sazna istina. Sanjam da provodim vreme sa unucima. Obećavao je da će prestati, ali nije nikad i neće. Želim da poručim svim ženama da skupe snagu, prijave nasilnike, napuste ih. Teško jeste, ali nije nemoguće. Nasilnik nikad neće prekinuti nasilje, to može samo žrtva.


Jelena Pronić