BEOGRAD - Vuk Erceg kao desetogodišnji dečak pao je sa litice visoke 15 metara na Tašmajdanu 17. aprila 2013. godine. Šest dana nakon pada i posle teških povreda glave, Vuk je upao u komu iz koje ni danas, tri godine i tri meseca kasnije, nije izašao.

Ne propustite...NeverovatnoKAO ŠUMAHER: Francuski fudbaler 32 godine u komi
Borba za život deča…PAD U TAŠMAJDANSKOM PARKU: Znam da će mi se sin oporaviti od povreda
HronikaNESREĆA: Dete palo s litice u Tašmajdanskom parku
decak-pao-na-tasu.jpg

Od tada Vuk živi na aparatima u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. I dok nekima vreme proleti, Ireni Petrović, hrabroj majci ovog dečaka, svaka sekunda je dragocena. Vuk je danas bolje, ali retko ko za njega pita. Njegova majka, otac i tetka danonoćno bdiju nad njim. Neguju ga u apartmanu bolnice koji je kao preslikana njegova soba: unutra su igračke, cveće, fotografije vise na zidu...

Ova porodica tamo živi za trenutak kada će Vuk otvoriti oči.

- Kad god da se probudi, on je dobrodošao. Možda će to biti danas, možda sutra. Mi ne gubimo nadu - kaže njegova majka Irena Petrović.

Vuk ni dan-danas, kako kaže njegova majka, nema dijagnozu.

- Potrebno je da idemo dalje, da se sastane novi kolegijum lekara, da se vidi u kojoj zemlji postoje stručnjaci koji bi mogli da mu pomognu - priča Irena.

Vukovi roditelji već godinama o svom trošku obilaze lekare iz regiona i Evrope i dovode ih kod sina, ali, nažalost, pomoć još nisu dobili.

Nakon toliko vremena, Vuk poput pravog borca ne odustaje i u svojoj tišini bije bitku sa vremenom, a svakog dana napravi neki novi pokret kao znak da je još tu.

Od trenutka kada je dovezen u Tiršovu, ovaj dečak koji je voleo da igra košarku, prema rečima njegove majke, dosta je porastao i promenio izled.

Da je Vuk čudo ne samo kod nas već i u regionu, potvrđuju izjave lekara koji ne znaju kako je uspeo da preživi sepse i infekcije.

Nada roditeljima su i nova ispitivanja koja su pokazala da postoji mogućnost da Vuk čuje.

- Mi živimo u svom bolu, izolovani od drugih. Radujemo se svakom njegovom pokretu i strpljivo čekamo da otvori oči - priča Irena. Ova hrabra majka ističe i da veoma vode računa o načinu ishrane dečaka, pa mu, po preporuci nutricioniste, svakodnevno spremaju hranu od organskih namirnica. Kašu mu potom intubiraju direktno u stomak kroz cevčicu. Ovo je, kako kaže majka, jako važno da bi mogao da napreduje.

Poseban dan za celu porodicu je i Vukov rođendan.

- Tada se svi okupimo kod njega u apartmanu. Bude i po 50 ljudi. Svi pevaju, bude muzike i bude veselo. Dođu i njegovi drugari. Znam da je i Vuk tada srećan. Pomera glavu, ruku - priča majka.

U čvrstom ubeđenju da će se Vuk probuditi majka i dan-danas sedi pored sina u bolnici i čeka da je pozove, da joj da znak.

- Ja ga vidim svuda pored sebe. Vidim ga u automobilu, vidim ga na žurki, vidim ga sa prijateljima. Blagoslov je imati sina poput našeg Vuka. Ljudi su i nakon nekoliko godina izlazili iz kome. Verujem i znam da će se i Vuk jednog dana probuditi - zaključuje Irena Petrović.

(Blic/Ana Đokić)