OGORČENA MAJKA POGINULOG RADNIKA RTS-A: Milanović mi je ubio dete, pa svom sinu pravio svadbu
Dok sam sahranjivala Nebojšu, tadašnji direktor nacionalne televizije pravio je grandiozno veselje, priča kroz suze Žanka Stojanović, čije je dete stradalo sa još 15 kolega
Ovo za Kurir sa suzama u očima priča Živana Stojanović Žanka, majka Nebojše Stojanovića, koji je poginuo 23. aprila 1999. godine od NATO bombi.
Olakšanja nema
- Laž je da s vremenom bude lakše. Godine prolaze, ali olakšanja nema. Nauči čovek da prikrije emocije pred svetom. Međutim, sve porodice koje su tog dana preživele tragediju promenjene su nepovratno. Sve njihove sudbine su teške i preteške! - dodaje s dubokim uzdahom Žanka.
Ona kaže da najviše od svega boli način na koji su poginuli.
- Znalo se da će zgrada biti bombardovana, ali je Nebojša duboko verovao da će ih neko obavestiti pre nego što se to desi, kao što je to bio slučaj s radnicima lista Politika i TV Košava. Nebojša mi je govorio: „Ne brini. Biće sve u redu. Rekli su nam da će nas obavestiti pre bombardovanja. Gledaćemo s pozorišta ‚Duško Radović‘ kako padaju bombe na televiziju“ - priseća se Žanka.
Nesrećna žena želela je da veruje u to. Ipak, poslednje reči koje je rekla sinu pre nego što je otišao tog kobnog dana u noćnu smenu bile su: „Čuvaj se!“ Odgovorio joj je: „Ne brini, majka!“
- Kao što sam i navikla tih dana, sedela sam ispred televizora kad se ekran zamračio. Signal je nestao. Znala sam šta se desilo... - priča Žanka drhtavim glasom.
- Ipak, nadala sam se da je dobro. S njegovim psom Divom otišla sam da ga tražim u ruševinama. Tada su mi rekli da nije živ. Ipak, danima sam se nadala da to nije istina, da će se pojaviti. U stvari, znam da zvuči ludo, ali ja ga i dalje čekam da se vrati - tiho dodaje.
Skupili dokaze
Najgore od svega je, kaže, što zločinci koji su joj ubili dete nisu dobili zaslužene kazne.
- Dokazi koje smo prikupili jasno ukazuju da su svi čelnici RTS, ali i deo vojnog i političkog vrha, znali kada će se to desiti. Ipak, 150 ljudi, koliko je bilo u zgradi, ostavljeni su da poginu. Moje dete, koje još nije imalo vremena da oformi porodicu, da pogine! Zbog čega? Ko im daje za pravo?! - ogorčena je Žanka:
- Želim samo da znam ko je naredio Milanoviću da ostavi ljude da na njih padaju bombe! Želim samo da mi konačno odgovore zašto sam izgubila dete!
Neprolazni bol
Živim u njegovoj sobi
Žanka kaže da su joj još samo ostala sećanja na sina:
- Živim u njegovoj sobi, sa fotografijama i sa njegovim stvarima. Živim od uspomena. A i te uspomene satanizuju političari i drugi koji skupljaju poene na njegovoj smrti.
Šta se desilo sa odgovornima
Milanović odležao 10 godina, Komrakova pretukli ispred zgrade
Bivši direktor RTS Dragoljub Milanović jedini je koji je odgovarao zbog zločina nad radnicima RTS. On je 2002. osuđen na 10 godina zatvora zbog teškog krivičnog dela. Suđeno mu je i zbog toga što je navodno bespravno dodeljivao stambene kredite radnicima RTS, ali je tih optužbi oslobođen zbog nedostatka dokaza. Poznata je njegova izjava: „Imao sam veličanstven život i ni zbog čega se ne kajem.“
Milorad Komrakov, nekadašnji glavni urednik RTS, nakon 5. oktobra raspoređen je na radno mesto čuvara predajnika u Zvečkoj kod Obrenovca. Godine 2015. pretučen je u blizini svoje kuće na Banovom brdu. Sada je u penziji.
Dušan Vojvodić, desna ruka Komrakova, koji je navodno neposredno pre bombardovanja izvukao ćerku Nataliju S., posle 5. oktobra otišao je u penziju. Njegova ćerka ostala je da radi u RTS.
Činjenice
O NEBOJŠI STOJANOVIĆU
Rođen je 17. juna 1972. godine u Beogradu
Hobi mu je bilo skijanje još od četvrte godine
U RTS se zaposlio avgusta 1994. godine
Sahranjen je 28. aprila na Manastirskom groblju u Beogradu
O BOMBARDOVANJU RTS
U 2 sata i 6 minuta ujutru 23. aprila 1999. pogođena je zgrada RTS
Poginulo je 16 radnika, a Dragorad Dragojević i Siniša Medić vode se kao nestali
Oko 150 zaposlenih te noći se nalazilo u zgradi televizije
Na 10 godina zatvora 2002. osuđen je Dragoljub Milanović, bivši direktor RTS, jer nije evakuisao radnike
Ružica Kantar
SUTRA U 13.30: Predsednik Vučić sa predsednicom Državnog zbora Slovenije Klakočar Zupančič