ULOGA HAGA U UBISTVU KOMANDANTA: Evo zašto Arkan nije video odakle mu preti opasnost

Životopis Željka Ražnatovića Arkana, ikone srpske mafije, kako su ga nazvali u stranim medijima, inspirisao je stotine tekstova, emisija i reportaža, te nekolicinu knjiga posvećenih Komandantu, kako je voleo da ga oslovljavaju.

Arkan je ubijen 15. januara 2000. godine u hotelu „Interkontinental“. Uz njega su, sedeći zajedno u separeu, stradali i Milenko Mandić i Dragan Garić. Za zločin su 9. oktobra 2006. osuđeni Dobrosav Gavrić, kao izvršilac ubistva, na 35 godina zatvora, a kao saučesnici Milan Ðuričić Miki i Dragan Nikolić Gagi na po 30 godina.

Nekoliko dana posle trostrukog ubistva počele su medijske spekulacije o imenu organizatora likvidacije. I policijski izvori, kao i izvori iz kriminalne sfere navodili su jedno ime.

Kada je medijski uveliko označen kao organizator likvidacije u „Interkontinentalu“, Skole Uskoković mi je preko zajedničkog poznanika iz Beograda poslao poruku. Pitao je da li bih želeo da se čujemo preko telefona jer hoće da saopšti svoju stranu priče. U to vreme sam bio urednik u dnevnim novinama. Poziv tada bez sumnje najintrigantnije osobe u zemlji predstavljao je iznenađenje. Pogotovo jer se nikada nije oglasio u javnosti. Pozvao me je 11. februara demantujući pisanje medija.

„Bilo mi je neprijatno što sam prošli put uopšte morao da se oglasim, ali sam bez ikakvog razloga pomenut kao organizator ubistva jer poznajem neke od mladića koji su umešani u slučaj. Pošto nisam ni fudbaler ni estradna ličnost da bih se ubuduće pojavljivao u medijima, ovako sam samo hteo da pokažem da sam održao reč i došao kući jer ne postoji razlog da to ne uradim.“

Verovatno zbog doživljaja sopstvene veličine, Arkan nije bio u stanju da uoči odakle bi mogla da mu preti realna opasnost.

OPASNOST PO MILOŠEVIĆE

Pominjanje problema s Tribunalom za ratne zločine u Hagu kao gotovo izvesnog motiva za likvidaciju Arkana nije se često moglo čuti. Samo su pojedinci ukazivali da je Arkan 1999. godine, posle odbijanja države da se njegov SDG uključi u borbe na Kosovu, predstavljao opasnost za Miloševića „jer je u danu mogao da okupi sve svoje ljude iz garde i bude oružana formacija koja može da ga obori“. Kroz pitanja poput „da li znate ko je pružio logistiku napadačima posle ubistva?“