BEOGRAD - Hrišćanski vernici koji poštuju Gregorijanski kalendar sutra proslavljaju Uskrs.

Beogradski nadbiskup i mitropolt Stanislav Hočevar poručio je u Uskršnjoj poslanici da Vaskrs pita sve "očeve" Balkana zašto se i dalje više raduju tome da su im deca posvađana, izgubljena i mrtva, nego da se raduju na zajedničkoj "gozbi razumevanja".

Hočevar je, čestitajući predstojeći praznik, rekao i da Vaskrs pita sve očeve porodica, zajednica, naroda, država, Evrope, kao i ostalih kontinenata i sveta da li brinu, poput Oca, za sve nemoćne, izgubljene, zalutale. ''Vaskrs kuca na vrata srca svim očevima, svim odgovornim osobama u crkvenim i društvenim zajednicama. Vaskrs svima nama odgovornima ispituje savest - Jesi li i ti tako bogat u milosrđu, da u 'mrtvima' i 'izgubljenima' budiš želju za povratkom u život, u odgovornost?'', poručio je Hočevar.

stanislav-hocevar-beogradski-nadbiskup.jpg
Foto: Zorana Jevtić

Kako je istakao, Vaskrs "ispituje" sve parlamentarne i vodeće strukture sveta zašto odbacuju Oca i zašto se više raduju smrti nego životu. Beogradski nadbiskup predvodiće misu na Veliku subotu u 20 sati u crkvi Krista Kralja, dok će u nedelju, na sam dan Uskrsa, služiti misu u crkvi Svetih Chirila i Metodija u 10 sati. Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život - vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka. Najvažniji hrišćanski praznik spada u red "pokretnih" svetkovina, a to znači da se ne proslavlja uvek istog datuma, već je samo isti dan - nedelja.

Ove godine Rimokatolici obeležavaju Uskrs 27. marta po Gregorijanskom kalendaru, a pravoslavci, koji verske raznike obeležavaju po Julijanskom kalendaru, 1. maja. Razlika između takozvanog katoličkog i pravoslavnog Uskrsa ove godine je naročito velika, čak 35 dana. Uskrs mora da padne posle prolecne ravnodnevice, u nedelju posle punog meseca, 14. dana jevrejskog meseca nisana. Za određivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste se astronomska posmatranja, već tablice - julijanske i gregorijanske. Drugi, najvažniji uzrok razlike u datumu pravoslavnog i katoličkog Uskrsa je jevrejski praznik Pasha. Kod pravoslavaca mora da bude i posle Pashe - koja je sama klizna, po jevrejskom lunarnom kalendaru.