ŽIVOTNA ISPOVEST NAJSTARIJE SRPKINJE: Ispratila kralja, Tita i Karadžića!

Udala se sa 16 godina

- Svašta sam preživela i mnogo sam propatila. Tri puta me je zadesio rat, ne daj bože nikome. Više puta sam bežala, nisam imala da jedem, vodu da pijem, nisam imala ništa - priča baka Bojana. Udala se sa 16 godina, a prvog sina Miladina rodila je sa svega 18.
- Udala sam se iz ljubavi, đavo me odneo. Mnogo sam volela Peru, pa sam za njega i pobegla. Međutim, to su bila teška vremena. Mnogo se gladovalo. Obolela sam od tifusa, sva kosa mi je opala. Potom se razboleo i Miladin. Umro je sa tri godine - priseća se kroz suze.

Kaže da su joj tokom Drugog svetskog rata ustaše zapalile kuću, u kojoj je živela s roditeljima i osmoro braće i sestara.
- Svi su izgoreli i pomrli, preživeli smo samo ja, moj otac i najstariji brat. Za srpsku Novu godinu 1943. poginuo je i moj prvi muž Pero. Dovukli su mi ga mrtvog i smrznutog, dok mi je sin Čedo od tri meseca bio u naručju. Nakon toga smo se dali u beg. Nismo više znali gde da bežimo i da se krijemo. U jednom trenutku sam čak malog Čedu htela da bacim u Drinu, nek mi Bog oprosti. Bilo mu je hladno, nisam imala gde da ga okupam, povijem, bili smo previše gladni. Želela sam da ga spasem muke. Otac me je sprečio u tome - priča uznemireno baka. Do kraja rata krila se u starom mlinu. Pred kraj je upoznala drugog muža Dimisija, koji je umro pre nekoliko godina.

Baka Bojana se šlogirala pre 25 godina, desna strana tela joj je oduzeta, a sedam meseci nije ustala iz postelje.

Ima 11 praunučadi

Ona kaže da ne zna šta ju je toliko dugo održalo u životu.
- Videla sam mrtve, ranjene, gladne. Ceo život sam gladovala, jela zelje i delila parče hleba. I tako je bilo u svim vremenima, bez obzira na to ko je bio na vlasti. Ali lep je život kad imate porodicu, kad ste srećni s onim što imate i ne žalite za onim što nemate - kaže Bojana koja ima troje dece, 12 unučadi i 11 praunučadi.