DA LI SU NARODNI POSLANICI NARODNI ILI STRANAČKI: Ucene lidera ih čine poptunim vlasništvom partija

Svakodnevni incidenti u Narodnoj skuipštini, kojima smo svedoci tokom gotovo svake sednice stvorio je veliki otpor javnosti i prema Narodnoj skupštini i prema narodnim poslanicima. Da li su poslanici narodni ili stranački? Pitanje je na koje mnogi pokušavaju da odgovore.

On kaže da se to vrlo lako da primetiti, kroz odluke za koje daju glas.

- Kriju se iza toga da je to stav političke organizacije kojoj pripadaju iako veoma često se dešava da baš ta odluka potpuno odudara od programa te političke organizacije i dešava se da je suprotna od predizbornih obećanja datih građanima. Da ne pominjem da se ponekad i kosi sa moralnim načelima funkcije narodnog poslanika (očigledan primer je glasanje za „Zojin zakon“, 157 poslanika je ignorisalo nekoliko puta). Jednostavno oni smatraju da moraju da glasaju onako kako im „preporuči“ šef stranke. U suprotnom oni neće biti na spisku odnosno na listi za sledeće izbore. I to ih čini potpunim vlasništvom stranke, partije.Upravo to srozava integritet narodnog poslanika, jer to je vidljivo u javnosti, navodi Milan Petrić.

Petrić međutim naglašava da nisu svi poslanici takvi, da su neki glasali i obavljali dužnost u skladu sa poslovnikom, pogotovo u skladu sa datom zakletvom, ali da oni sada uglavnom nisu prisutni u novom sazivu Skupštine.

- Vladimir Pavićević nije u novom sazivu. Bio je u desetom sazivu najaktivniji poslanik. Imao je najdužu minutažu u svojim izlaganjima. Učestvovao je diskusijama, podnosio veliki broj amandmana. Njegova aktivnost je vidljiva. Drugi primer je Dušan Milisavljević (trenutno jeste poslanik, ali samo iz razloga što su kolege koje su ispred njega podnele ostavku, pa je on sledeći na spisku). Za vreme desetog saziva nekoliko puta je predlagao „Zojin zakon“. I uspeo je da ga progura samo kada je taj akt postao pitanje javnosti, kaže Petrić.

On smatra da su najbitnije činjenice u radu poslanika mediji, i da je uticaj medija veoma bitan, jer on kreira mišljenje i stav javnosti.

- Upravo većim interesovanjem za rad poslanika mediji mogu u mnogome pomoći narodnom poslaniku da postane i ostane istrajan u obavljanju svoje dužnosti. Njihovo interesovanje za rad narodnih poslanika mora biti snažnije, jer se samo na taj način može izdvojiti poslanik koji radi i onaj koji se nije nikada javio za reč (a opet čini sastavni deo Skupštine). U ovakvim situacijama mediji su trebali postaviti otvoreno pitanje strankama i koalicijama kako to da se na spiskovima ne nalaze te osobe? I kako to da se ne nalaze u vrhu stranačke-koalicione liste? Zašto je stranačka funkcija bitnija i ispred već prikazanog rada? Da li se radom zaslužuje mesto u Parlamentu ili je bitnije biti u dobrim odnosima sa šefom stranke, pita se Milan Petrić.

Ovaj bivši poslanik kaže da može otvoreno reći da ga nijedan novinar nije kontaktirao da mu postavi pitanje zašto je jedini narodni poslanik koji je glasao protiv Sporazuma sa NATO-om, zašto nije za prisilno vakcinisanje dece, zašto je protiv prodaje zemlje strancima, zašto misli da je Zakon o radu mogao biti bolji.....

- A možda im nije ni „dozvoljeno“ da pišu slobodno. Ukoliko to urade moguće je da sebe dovedu u nelagodnu situaciju. I to jedan od razloga zbog kojeg javnost nije upoznata sa radom narodnih poslanika. Smatram da mediji trebaju biti agresivniji u informacijama o radu u Parlamentu. Važno je da građani imaju pristup realnim informacijama i pravim dešavanjima u najvišem domu naše države, da bi kada se bude doneli zakoni koji utiču na izborni sistem i dok ne budemo glasali za poslanika imenom, a ne stranačkom listom. Građani ne smeju biti uskraćeni za pravo da znaju o aktivnostima i radu narodnih poslanika, kaže na kraju Milan Petrić.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

DOK VI SPAVATE JA SE PRETURAM NOĆU! Zbog koga Sulejman Ugljanin nema sna?