EKSKLUZIVNO! LAZAR RISTOVSKI: Ja sam za Vučića, ostali su MRSOMUDI!

Svako ima pravo da odabere politiku i čoveka u koga veruje. Aleksandar je beskompromisan u borbi za bolju Srbiju. On je jedini ozbiljan političar danas. To pokazuje svojim diplomatskim autoritetom koji ima u inostranstvu

Čini se da se u ovoj kampanji angažovalo baš dosta umetnika. Kako vi to vidite?
- Video sam da se dosta mojih kolega izjasnilo za nekog od kandidata za predstojeće predsedničke izbore. Ja na to gledam kao na normalnu pojavu. Zar to nije upravo ono o čemu govorim? Svako ima pravo da odabere politiku i čoveka u koga veruje. To je istinska demokratija i tolerancija. Ali, pošto su oni odabrali te takozvane prodemokratske kandidate, i ako ja na njihov slobodni izbor gledam s razumevanjem, nadam se da će i oni s razumevanjem gledati na moj izbor. A to je ovoga puta Aleksandar Vučić. Nedvosmisleno i sa zadovoljstvom ću glasati za njega! Ono što je njegova odlika je beskompromisnost u borbi za bolju Srbiju. To je dokazao i time što nije pustio Tomu da se kandiduje za predsednika. Dakle, nema emocija kad je u pitanju sudbina zemlje.

Zašto baš za njega?
- Zato što sam se, kao prvo, u takozvane demokrate davno razočarao. Oni su imali istorijsku šansu, koju su prokockali. Onako usput su se nakrali i pola države privatizovali u svoju korist, a svoje verne glasače zaboravili. Sada za te opcije mogu da glasaju samo naivni. Ja to nisam. Ovoga puta slušam svoj razum, a on mi kaže sledeće: kako mogu da verujem da će gospodin Janković, kako sam kaže, vratiti osmeh na lice Srbije kada ga nikada nisam video da se nasmejao, kako da verujem Jeremiću, koji je samo na proputovanju kroz Srbiju i, čim izgubi 2. aprila, nestaće negde u belosvetskim institucijama koje su dobro plaćene. Zato je moje opredeljenje u tom smislu jasno i nedvosmisleno. Aleksandar Vučić ima snagu i spremnost da se žrtvuje za bolju Srbiju. On to pokazuje svojim delom. Ja to cenim. Volim tu energiju koju emituje. On je borac, za razliku od drugih, koji su mrsomudi.

Hoćete li Vučića podržati na nekom mitingu, kao što je Duda Ivković Sašu Jankovića?
- Duboko cenim Dudu Ivkovića kao čoveka i trenera. Cenim i njegovo pravo da podrži Jankovića. Uvek sam više cenio one koji se opredele nego one koji čekaju ko će pobediti pa da mu se priklone. Govoriću 24. marta u Areni, na završnom mitingu.

Da li se to intelektualci bude? Neki su baš uzeli učešća u kampanji.
- Što se tiče intelektualaca, koji mahom ćute ili se opredeljuju za ove takozvane demokratske opcije, mislim da će mnogi od njih, kada budu zaokruživali svog kandidata, kada ih niko ne bude gledao, zaokružiti Vučića. Dovoljno su pametni da neće državu prepustiti u ruke onima koji su u prolazu. Zar nije poštenije pomoći čoveku koji se bori za bolju Srbiju, ukazati mu na greške koje pravi, sarađivati s njim? Intelektualna elita Srbije nikada, koliko ja znam, nije pružila ruku Vučiću. Možda ni on nije njima. Sada je vreme da se to učini. Svima nam je cilj da se u Srbiji bolje živi.

Političari obećavaju kule i gradove, dok ljudi neretko tvrde da nikad gore nije bilo. Šta vi na to kažete?
- To je istina i kampanje se po tome ne razlikuju jedna od druge, s tim što je Vučić, iskreno govoreći, u boljoj poziciji. On je već dokazao da iza sebe ima velike rezultate, a ostali kandidati imaju samo žvaku, koju rastežu do u besvest i koja će posle izbora pući kao naduvan balon.

Da li je EU za male zemlje poput naše spas ili propast?
- Evropska unija bi za nas verovatno bila stepenica na više. Mi po svemu pripadamo toj staroj dami Evropi. Ne bi nam škodilo da se u Srbiji poštuju prava, ljudske i sve ostale slobode. Ne bi nam škodilo da se standard u Srbiji poveća, jer onda ni mladi ne bi odlazili. Ne bi nam škodilo da se okrenemo više jedni drugima i pomognemo jedni drugima. Evropa je ne samo spas za Srbiju već i logičan put, koji ne podrazumeva rastanak s našim vekovnim prijateljima. Videćete da će vreme to ubrzo i pokazati. Uostalom, i Rusija je Evropa.

Kampanju je učinio zanimljivom i Ljubiša Preletačević Beli. Mislite li da on može Vučiću da pomrsi konce?
- Preletačević je cirkus. Možda bi mogao da nastavi karijeru kao stendap komičar. Onaj ko glasa za njega ne misli dobro ni o sebi ni o Srbiji. Ili misli o sebi ono što Preletačević misli o sebi.

Kazali ste jednom da Srbija zaslužuje bolje političare. Kakve?
- Da, govorio sam o tome. Srbija je u prošlosti često imala političare koji su zajedno s ratnicima dobijali bitke, a onda ih gubili za zelenim stolom. Zar nije Srbija posle Prvog rata mogla da prođe bolje? Zar posle Drugog rata nije mogla da dobije izlaz na more? To su sve izgubljene bitke tadašnjih srpskih političara. Zar Milošević nije napravio kardinalne greške u svojoj politici, koje su Srbiju koštale previše? Vi ste razumeli da mislim samo na današnje političare kada sam to rekao. Današnji političari su prekratko na sceni da se ocenjuje njihova istorijska uloga. Jedini ozbiljan političar je danas Aleksandar Vučić. To pokazuje svojim diplomatskim autoritetom koji ima u inostranstvu. Kakva će biti njegova uloga u istorijskom smislu, vreme će tek pokazati.

Mnogi će podršku Vučiću shvatiti kao poruku da želite mesto ministra kulture.
- Ha-ha-ha. Mnogi glumci su bili ministri kulture. Nemam te ambicije. Ali, ko god bio neki novi ministar, mora kao uslov da postavi da se budžet za kulturu podigne dvostruko. Kulturno biće Srbije zaslužuje takav tretman. U mom Ravnom Selu je izgoreo dom kulture. Ja pomažem da se ponovo izgradi i nadam se da ću uspeti u tome. Posle Drugog svetskog rata prvi ministar kulture Francuske Andre Marlo izmislio je koncept domova kulture po malim mestima. Odatle su se mnogi mali talenti vinuli u nebesa. Ministar kulture bi morao i time da se bavi. Neka svako konkretnim radom dokaže da želi bolju Srbiju. Cenim ljude samo po delima. Ja sam se naradio. Za 40 godina godina sam odigrao više od 4.000 predstava u pozorištu i snimio 70 filmova, skoro sve glavne uloge. Osnivao sam slobodne trupe i davao šansu mladim ljudima kad god sam to mogao. Smatram da sam se nekako odužio Srbiji što me je rodila. Ali to nije kraj. Ja tek mislim da dam najbolje od sebe. Neću se pretvoriti u matorca koji žali za prošlim vremenima. Svakog dana radim od jutra do kasno uveče. I ne kukam.

Da li srpskoj kulturi fali samo novac ili nedostaje i ideja?
- Srpskoj kulturi nedostaje novca, ali da budem samokritičan, i dobrih i hrabrih ideja. Što se tiče filma, naši mladi reditelji biraju teme kojima misle da podiđu stranim festivalima, a ne one koje ih se stvarno tiču ili koje se tiču Srbije. Ne pravi se karijera na tuđoj kulturi, već na svojoj, prema kojoj se mora biti kritičan.

Prošle nedelje ste dobili nagradu za celokupan rad na filmu u Puerto Valjarti u Meksiku. Nagrada nosi naslov Zlatna iguana po ostvarenju Džona Hjustona "Noć iguane". Hoće li Zlatna iguana imati posebno mesto na vašoj polici s nagradama?
- Nagrada mi je dodeljena, ono što bi mi rekli, za životno delo. To je, istina, lep osećaj da vas neko u dalekom Meksiku nagradi, i to nagradom koja je vezana za slavnog holivudskog reditelja. Meni priznanja koja dolaze iz inostranstva znače mnogo, jer govore o tome da vas neko ipak posmatra i vrednuje vaš rad i van granica Srbije. Priznaćete da naši umetnici retko dobijaju ovakve nagrade, i samim tim mi je ona draža.

"Dnevnik mašinovođe" je dobar film, ali nije imao publiku kao što su limunade poput "Zone Zamfirove 2" ili "Vojne akademije".
- Nemam ništa protiv jeftinih komedija. One su potrebne publici. Međutim, imam protiv kada se te jeftine komedije svrstavaju u red umetničkih filmova i kada uzimaju deo prostora koji im ne pripada. Tako se, nažalost, i naš Filmski centar odnosi prema njima. Ti filmovi, pored toga što uzimaju termine umetničkom filmu, u bioskopima dobijaju i dodatnu stimulaciju na gledanost.

Kako gledate na rad FCS s obzirom na to da se tamo dešavaju dosta čudne stvari? Bivša ministarka kulture i predsednik Upravnog odbora Nada Perišić dodelila je svom sinu novac na nedavno završenom konkursu. Imali smo ranije nekoliko sličnih primera.
- Filmski centar je, rekao bih, počeo lepo da radi sa novim direktorom Bobanom Jeftićem, ali pokazalo se da se navike interesnih grupa dosta teško menjaju, tako da je i njemu rad sve teži. Što se tiče gospođe Perišić, ona je, koliko znam, dokazala da nije bila u sukobu interesa kada je donosila tu odluku u korist svoga sina. Da li je napravila moralni prekršaj, to ona sama najbolje zna. No, moral je ionako misaona imenica u Srbiji. Mislim da je krajnje vreme da se ministar kulture pozabavi dešavanjima u Filmskom centru Srbije.

Lj. Radanov - B. Karanović

Kako da verujem Jeremiću, koji je samo na proputovanju kroz Srbiju? Čim izgubi 2. aprila, nestaće negde u belosvetskim institucijama.

Kako mogu da verujem da će Janković, kako sam kaže, vratiti osmeh na lice Srbije kada ga nikada nisam video da se nasmejao.

Duboko cenim Dudu Ivkovića kao čoveka i trenera. Više poštujem one koji se opredele nego one koji čekaju ko će pobediti pa da mu se priklone.

U ekskluzivnom intervjuu KURIRU popularni glumac govori o politici i stanju u srpskoj kulturi, zašto se razočarao u demokrate i zašto je odlučio da podrži Vućića...

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

VESTI KURIR TV 20.03.2017