BEOGRAD - Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović za Novi dan televizije N1 objašnjava da je Poglavlje 35 u pregovorima o pristupanju Srbije EU, tzv. “blokirajuće poglavlje” od kojeg zavisi otvaranje svih drugih poglavlja na putu ka EU.

Predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini najavila je da će Srbija 14. decembra otvoriti poglavlja 32 i 35 u pristupnim pregovorima sa EU. Poglavlje 32 je o finansijskoj kontroli, a u okviru poglavlja 35 - Ostala pitanja obrađivaće se normalizacija odnosa s Kosovom.

Nataša Dragojlović objašnjava da će 14. decembra u Briselu biti održana međuvladina konferencija, jedan sastanak koji traje otprilke sat vremena, i na kojem će se Luksemburg kao predsedavajuća EU i Evropska komisija izjasniti o sadržaju poglavlja 32 i 35, dok će Srbija da ih izvesti šta je po tim pitanjima uradila u prethodnih godinu-dve dana. Potom će, kako kaže, Srbiji biti postavljeno pitanje da li se slaže da se pregovori otvore, i ukoliko Srbija potvrdno odgovori, sastanak se zaključuje bez donošenja dokumenata.

Prateća dokumenta su, međutim, pregovaračke pozicije Srbije i Evropske unije. Ipak, Dragojlović ističe da za Poglavlje 35 nije predviđeno da Srbija ima pregovaračku poziciju, već je ima samo Brisel. Prema njenim rečima, Poglavlje 35 je u slučaju Srbije potpuni presedan, za sve ostale države to poglavlje se nazivalo “ostala pitanja” i pokrivalo je teme koje nisu bile obuhvaćene drugim poglavljima.

U slučaju Srbije Poglavlje 35 predstavlja mehanizam za praćenje implementacije Briselskog sporazuma i normalizacije odnosa s Prištinom, podseća Dragojlović i dodaje da taj proces predviđa prelazna merila kojima se prati ispunjavanje obaveza Srbije.

Gošća Novoga dana podseća i da je Brisel pregovaračkim okvirom, Srbiji jasno stavio do znanja da je Poglavlje 35 najteže i blokirajuće. “Ukoliko EU konstatuje da u ma kom momentu u ovom poglavlju dolazi do zastoja i nešto kreće naopako, mogu da se blokiraju pregovori i u svim drugim poglavljima”, kaže Dragojlović.

Ona ističe da je jako važno da se u tehničkom i u formalnom smislu proces dijaloga s Prištinom i proces pregovora sa EU, drže odvojeno, kako s prištinske strane ne bi došlo do zloupotrebe dijaloga da bi se blokirali prisutpni pregovori Srbije sa EU.

Srbija ima problem sa razumevanjem suštine demokratijeKada je reč o Poglavlju 32, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU kaže da je ono jako značajno, jer se njime regulišu pitanja interne finansijske kontrole, raspodele budžetskih sredstava i sredstava međunarodne finansijske pomoći. Dragojlović smatra da je reč o jednom od lakših poglavlja u kojem nema spornih pitanja i koje bi vrlo brzo moglo da bude privremeno zatvoreno.

Privremeno, kako kaže, jer po novom sistemu pregovora sa EU – ništa nije ispregovarano dok sve nije ispregovarano.

U prvom kvartalu naredne godine očekuje se otvaranje i druga dva nateža poglavlja – 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, slobode i osnovna prava, kaže Dragojlović. Ona dodaje da je reč o zahtevnim i teškim poglavljima, za koja je Srbija pripremala akcione planove u kojima su precizno planirani koraci koji slede da bi se poglavlja otvorila, a zatim koje neophodne mere treba da se donesu da bi se ona zatvorila.

Dragojlović ističe da ako pravosuđe, borva protiv korupcije i institucije ne funkcionišu, onda nema o čemu da se pregovara sa EU, i sprovođenje bilo koje druge politike je dovedeno u pitanje.

Ona smatra i da Srbija godinama ima problem sa razumevanjem suštine demokratije, koja pored izbornog procesa, leži u zaštiti osnovnih prava i sloboda, a jedno od tih osnovnih prava je, kako kaže, i pravo da se slobodno iskazi mišljenje, i taj set pitanja provlači se nekoliko godina kroz izveštaje Evropske komisije.

Gošća Novog dana smatra i da zahtev Haškog tribunala za hapšenjem troje funkcionera SRS-a zbog navodnog uticaja na svedoke, može biti problem u pregovorima Srbije sa EU. Ona podseća da su sve ostale zemlje na putu ka EU morale da ispune kopenagenške kriterijume – politički, ekonomski i pravni, dok su za države zapadnog Balkana predviena i dodatna dva – saradnja sa Haškim tribunalom i puna regionalna saradnja.

Nataša Dragojlović podseća da je proces evrointegracija Srbije u protekloj deceniji bio ozbiljno zakočen upravo zbog nesaradnje sa Tribunalom.

(N1)