Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da "ako je neophodno da se usvoji rezolucija o Srebrenici, zašto ne bi bila takva da Srebrenica bude proglasena mestom genocida i nad Srbima i nad Bošnjacima"


BANJA LUKA - Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da "ako je neophodno da se usvoji rezolucija o Srebrenici, zašto ne bi bila takva da Srebrenica bude proglasena mestom genocida i nad Srbima i nad Bošnjacima".

Dodik je za RTRS naveo da bi to bilo u funkciji pomirenja u Bosni i Hercegovini, a ne, kako je rekao "jednostrane kvalifikacije koje se zagovaraju".

Predsednik RS je izjavio da se zanemaruju srpske žrtve i da, ako se želi "pažnja na Srebrenici, onda to može da bude pažnja na svim žrtvama, i bošnjačkog i srpskog naroda", prenela je Fena.

"Ja ne bih ni imao ništa protiv da bilo ko uputi rezoluciju u Savet bezbednosti i da kaže da je Srebrenica mesto genocida i nad Srbima i nad Bošnjacima. Prihvatićemo tako nešto. Onda bi to moglo da bude integrativni deo pomirenja, a ne stalnog razilaženja i sukoba", izjavio je predsednik Republike Srpske.

Dodik je najavio da će o tome razgovarati i sa ministrom spoljnih poslova Ruske Federacije Sergejom Lavrovom, tokom predstojeće posete Rusiji.

Poslanici vlasti i opozicije u Skupštini Srbije različito o Srebrenici

BEOGRAD, 16. juna (Tanjug) - Poslanici vladajuće koalicije u srpskom parlamentu očekuju da će povodom najavljene rezolucije o Srebrenici, vlast postupiti u najboljem državnom interesu, a njihove opozicione kolege, pak, da Srbija treba da bude prisutna na obeležavanju 20-te godišnjice od zločina koji, kako kažu, ne treba zaboraviti i dozvoliti da se ponovi.

Poslanik SNS Milovan Drecun ocenio je da je nacrt te rezolucije, koju je predložila Velika Britanija, "klasičan pokušaj zlouopotrebe jednog zločina u političke svrhe".

Drecun poručuje da u obeležavanju zločina ne sme da postoji diskriminacija i da bi predstavnici Bošnjaka, Bosne i Herdegovine, Vašingtona, Brisela i ostalih centara koji traže da predstavnici Srbije budu u Srebrenici trebalo da budu na groblju u Bratuncu kada se bude obeležavala godišnjica tog zločina.

Iz SPS poručuju da je teško govoriti o dokumentu čiji sadržaj nisu videli, a zamenik šefa poslanika te stranke Djorđe Milićević kaže da je ubeđen da će Vlada Srbije u narednim danima detaljno sagledati i razmotriti sadžaj Reozlucije i da će se rukovoditi nacionalnim interesima.


Demokrate, pak, ukazuju na nepripremljenost domaće diplomatije kada je u pitanju nacrt rezolucije, uz poruku da je ranije, prilikom usaglašavanja teksta tog dokumenta, moglo da se reaguje. "Ponovo nas je iznenadio sneg u januaru i rezolucija u julu. Niko ništa nije radio u fazi usaglasavanja teksta, a mogli smo mnogo toga, na primer u Kokusu u SAD, u UN, ambasador u Londonu je mogao da sazna za to i da na vreme reagujemo", uveren je šef poslanika DS Borislav Stefanović. On smatra da Srbija 20 godina posle zločina u Srebrenici mora da osudi taj zločin, ne čekajući pritiske iz inostranstva.

Lider Nove stranke Zoran Živković rekao je da Srbija ne može da beži od prošlosti i da mora postojati odnos prema njoj. Uz napomenu da je na sudovima da ocene da li je u Srebrenici bio genocid ili ne, Živković smatra da treba priznati da se u Srebrenici desilo nešto što ne sme biti zaboravljeno, a da Srbija u analizi predložene rezolucije treba da ide sa pozicija razuma i iskrenosti.

Poslanik na listi SNS i predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta traži da Velika Britanija povuče nacrt rezolucije o Srebrenici, jer ne doprinosi pomirenju i jer se njom šalje necivilizacijska poruka, te da pripremi novi nacrt rezolucije kojim bi bili osuđeni svi zločini počinjeni na području BiH i odata počast svim žrtvama, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.

Tadić: Zakasnili smo s reakcijom na rezoluciju

BEOGRAD - Predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadić kaže da se zakasnilo s reakcijom na rezoluciju o Srebrenici, sluti da bi njeno izglasavanje moglo Srbiji da oteža međunarodnu poziciju i poziva na maksimum diplomatske aktivnosti kako bi se bar sadržaj tog dokumenta prilagodio interesima zemlje. Bivši predsednik Srbije je rekao da je vreme za diplomatsku aktivnost kojom bi se ublažili efekti rezolucije bilo mnogo ranije, s obzirom da je, kako primećuje, bilo naznaka i pre nekoliko meseci da se priprema takav dokument.

On je ocenio da rezolucija sama po sebi nije neprijateljski usmerena prema Srbiji, ali je istakao da je uvek moguće da određeni sadržaji rezolucije budu u budućnosti zloupotrebljavani protiv interesa Srbije, a koji bi išli u pravcu osude.