MINISTARSKI SASTANAK OEBS U BEOGRADU: U Ukrajini postignut napredak

BEOGRAD - Šefovi diplomatija država članica OEBS-a čestitali su danas Srbiji na izvanrednom predsedavanju tom organizacijom u izuzetno teškim okolnostima i ocenili da je u rešavanju ukrajinske krize postignut napredak, ali da tu ima još posla pri čemu je ključno sprovođenje sporazuma iz Minska.

Naglasio je značaj suzbijanja diskriminacije i važnost međuetničkog, međuverskog i međukulturnog dijaloga, kao i razvijanja altenativnih mogućnosti za mlade.

Kad je o migracijama reč, Erjavec je podsetio da je više od četvrtine miliona izbeglica i migranata prošlo kroz Sloveniju i preneo da njegova zemlja želi jačanje dijaloga sa zemljama regiona kao i uspostavljanje saradnje sa zemljama iz kojih izbeglice i migranti potiču.

Šef diplomatije Litvanije Linas Linkevičijus je naglasio da je potreban pošten i iskren dijalog između glavnih aktera ukrajinske krize, bez ugrožavanja jedinstva i teritorijalnog integriteta te zemlje. Napomenuo je, međutim, da ozbiljnost tekuće krize u Ukrajini ne bi trebalo da zaseni druge sukobe u regionu, kao što su konflikti u Gruziji, Moldaviji, Nagorno-Karabahu.

Ocenio je i da bi Nemačka, kao naredna predsedavajuća OEBS-u, trebalo da radi na obnovi poverenja među državama članicama te organizacije kako bi se ojacali njeni temelji.

Slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak je, što se tiče krize u Ukrajini, podvukao važnost pristupa svim delovima zemlje i ocenio da je tamošnja situacija i dalje zabrinjavajuća jer je to, kako je rekao, “vrh ledenog brega dubokih podela”. Ukrajinska kriza je pokazala, istakao je Lajčak, da je OEBS savršena organizacija za rešavanje kriza takvog tipa.

“Slovačka pozdravlja sve aktivnosti koje će ojačati bezbednost u Evropi, a stavljamo snažan akcenat i na energetsku bezbednost”, rekao je on, ocenivši da bi trebalo u potpunosti iskoristiti sve mogućnosti OEBS-a.

Zabrinutost za situaciju u Ukrajini izrazio je i ministar za Evropu Velike Britanije Dejvid Lidington, koji je konstatovao da u proteklih godina dana jesu usvojeni sporazumi iz Minska, ali da je stanje na terenu i dalje krhko jer suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine još nije potpuno uspostavljen.

On je pohvalio “impresivne napore” Trilateralne grupe OEBS-a, ali je ocenio da je za poboljšanje situacije potrebna istinska politička volja koju, kako kaže, treba da pokaže Rusija povlačeći svoje naoružane ljude.

Makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Poposki ocenio je, što se ukrajinske krize tiče, da treba nastaviti rad Trilateralne kontakt grupe i posmatračke misije, te razmotriti kako da se OEBS prilagodi novim okolnostima u bezbednosnom kontekstu. Osvrnuvši se na terorističke napade, on je izrazio saučešće porodicama žrtava u regionu OEBS-a i poručio da terorizam neće i ne sme pobediti.

Govoreći o migrantskoj krizi, na čijem je Makedonija udaru, Poposki je istakao da je neophodna koordinisana globalna akcija za njeno rešavanje.

Crnogorski ministar spoljnih poslova Igor Lukšić konstatovao je da je u Evropi došlo do erozije poverenja, u trenutku kada je zajednička bezbednost ugrožena, što su pokazali nedavni teroristički napadi. Poručio je da je Crna Gora odlučna u borbi protiv svih oblika i manifestacija terorizma i nasilnog ekstremizma koje, kako je naglasio, ne treba dovoditi u vezu sa određenom etničkom grupom ili verom.

Ministar spoljnih poslova Poljske Vitold Vašcikovski smatra, kako kaže, da bi odgovor OEBS-a na trenutnu bezbednosnu situaciju trebalo da bude ”glasno i jasno pridržavanje Helsinških principa”, uz sveobuhvatan pristup bezbednosti - potlitički i vojni, ukljucujući i nezavisne institucije. “

Treba da reafirmišemo našu privrženost humanoj dimenziji, ali i da obnovimo i modernizujemo Bečki sporazum”, rekao je on, poručivši da će Poljska učiniti sve da suzbije terorizam, uključujući ilegalnu migraciju i trgovinu oružjem. Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Igor Crnadak podvukao je problem terorizma i preneo da je BiH posvećena toj borbi te da podržava globalnu koaliciju za borbu protiv Islamske države.

On je istovremeno naglasio da se diskriminacija u pogledu bilo koje vere ili etničke grupe ne sme tolerisati i ukazao da je jedini put za rešavanje problema terorizma - zajednički i sveobuhvatan pristup, uz primenu zajedničkih vrednosti. “Danas vidimo koliko je značaj Helsinškog završnog akta”, rekao je Crnadak.

On je dodao da BiH ceni OEBS-ov odgovor na ukrajinsku krizu i naglasio važnost primene sporazuma iz Minska. Takođe je rekao da regionalna saradnja ostaje jedan od kamena temeljaca spoljne politike BiH.

Pomoćnik generalnog sekretara UN za politička pitanja Miroslav Jenča pročitao je pismo Ban Ki-muna, koji je čestitao Srbiji na uspešnom predsedavanju OEBS-u i odličnoj organizaciji samita.

Pozvao je zemlje članice OEBS-a da bliže sarađuju u izlaženju na kraj za izazovima današnjice, istakavši da je od posebnog značaja uloga te organizacije u rešavanju ukrajinske krize i povraćaju njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Grčki ministar spoljnih poslova Joanis Amanatidis ukazao je da je OEBS-u potrebna zajednička akcija i obnova poverenja uz jačanje dijaloga i političke volje, jer to iziskuju današnji izazovi i multidimenzionalne krize.

Rekao je i da OEBS, u kontekstu migracione krize na čijem je Grčka udaru već mesecima, treba da ima ulogu i u jačanju granične kontrole. Svi učesnici druge plenarne sednice tokom Ministarskog samita poželeli su Nemačkoj uspešno predsedavanje OEBS-u u 2016. godini.