Ministarka za evropske integracije je moja simpatija, osetljiv sam na žene s velikim očima koje mnogo pričaju. Tu sam potpuno nekritičan. U SPS mi je idejno najbliskija Dijana Vukomanović, Slavica Ðukić Dejanović je izuzetno mudra žena, a Saša Antić je beogradski laf u politici

Istoričar i potpredsednik SPS Predrag Marković iznenadio je mnoge kad je rešio da se iz nauke otisne u politiku i stane uz Ivicu Dačića. U intervjuu za Kurir kaže da SPS nije mnogo izgubio odlaskom PUPS, ali i veoma kritički govori o koaliciji Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića. Iako su česte varnice između SPS i SNS, otkriva i ko mu je u SNS Ahilova peta.

Odjeknula je vaša izjava da posle Libije SAD nemaju moralno pravo da insistiraju na „slučaju Bitići“. Da li mislite da bi to trebalo da bude i zvaničan stav Srbije?
- Pravo i pravda su jedina zaštita male zemlje. Možemo da se borimo da važe isti moralni standardi za sve. Ako je bombardovanje bolnica u Avganistanu i ubijanje bolesnika greška SAD, za koju niko ne odgovara, zar je kriva naša današnja država za „slučaj Bitići“? Već desetak godina pokušavamo da rešimo taj slučaj, sem razloga za zlostavljanje, ne vidim nikakav razlog za insistiranje.

Zlostavljanje?
- Odgovornost je prihvaćena čim postoji sudski proces, postoji gomila sudskih izveštaja, sahranjeni su dostojno... Ne može se reći da država nije pokušala da reši slučaj.

Nekadašnja predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić vas je napala zbog izjave, optužujući vas da dajete legitimitet da se bivšim borcima OVK presuđuju kazne u odsustvu?
- Ona je uradila jednu opasnu stvar, rekla je da je moj stav da treba ubijati borce OVK u Srbiji. Zamislite sad, odem ja za Uskrs u Dečane, šta će da mi rade bivši borci OVK? Ona je slagala, što nije čudno za nju, ali je to kažnjivo krivično delo u njenoj ljubljenoj Americi. Mislim da ima problema s finansiranjem i da traži nepostojeće neprijatelje Amerike da bi izvukla koji dolar... A i šta očekivati od Kandićke, koja je prisustvovala proglašavanju nezavisnosti Kosova.

Pentagon tvrdi da službenici nisu poginuli od detonacija.
- Kad su srušili bolnicu u Kunduzu, Avganistanu, isto su demantovali odmah. Ali imali su nesreću da su tu bili Lekari bez granica, koji su iz minut u minut izveštavali. Sad demantuju rutinski, rade to kad naprave neku grešku. Ja sam samo rekao da, ako je Srbija odgovorna za smrt Bitićija, onda su i SAD odgovorne za smrt naših diplomata.

Ujedno, uveliko traju i politička prepucavanja oko odgovornosti za tragediju. Kako gledate na zahtev Tadića da Dačić bude smenjen?
- Boris Tadić, kog sam znao i voleo, bio je gospodin čovek. Ne priliči mu takva vrsta kampanje, gde se koristi jedna tragedija izvan dometa naše države za unutrašnja prepucavanja i prikupljanje poena.

Bio je gospodin čovek?
- Brine me njegova neprirodna koalicija s Čedomirom Jovanovićem. Mislim da će Čeda preuzeti svu vlast u toj koaliciji, to me brine.

Kad smo kod vlasti, da li vas je iznenadio odlazak PUPS kod SNS?
- Pričalo se da je mesto upravnika pošte nešto za šta bi Milan Krkobabić žrtvovao svakog penzionera u Srbiji. Zanimljivo je da se on veoma razlikuje od svog oca, koji se lavovski borio za penzije. A PUPS nije pisnuo kad su penzije smanjivane. Naravno, smanjenje penzija je viša sila, diktat MMF, ali mogli su makar da se izvine svojim članovima za to. Oni su to čak prikazali kao divnu stvar.

Koliko je u tom aranžmanu SPS izgubio, a SNS dobio?
- Statistička vrednost PUPS je zanemarljiva, a simbolički prosto SNS treba što više partija na toj listi. Ne znam koliko će SNS profitirati od njih. Uvek su grabili više nego što su po svojoj realnoj snazi zasluživali.

Zašto ste ih onda držali uz sebe?
- Verovalo se u sinergiju te tri stranke, da doprinosi utisku zajedništva i brizi za socijalne interese. Međutim, PUPS je izgubio taj oreol stranke za koju glasaju penzioneri. Da je tako, mi bismo s njima imali milion i po glasova.

Je li odlazak PUPS manevar SNS za slabljenje SPS, kao što se spekuliše?
- Ne mora da znači.

Palma je Krkobabiću pevao „Idi dok si mlad“... Šta biste mu vi zapevali?
- Pevao bih mu „Došlo vreme da se rastajemo“ ili, da parafraziram Ðorđa Balaševića, „Ima jedan upravnik Pošte, zvani Krka od milošte.“

Sve to dešava se pred vanredne izbore. Kako gledate na njihovo raspisivanje? Opozicija kritikuje da je to Vučić uradio da bi produžio mandat?
- Ideal demokratije su redovnost i stabilnost, manjak vanrednih stvari. Premijer je šahista i ima uvek dva-tri poteza unapred, sigurno ima još neki razlog, koji mi ne znamo.

Među tih nekoliko koraka da li će biti i odluka da SPS zadrži kao partnera u vladi i posle izbora? Spekuliše se da bi mogao da vas zameni SDS, LDP...
- Teško je zamisliti da bi građani voleli vladu u kojoj bi Čeda vodio spoljnu politiku. SPS daje uravnoteženost u našem državnom životu, za razliku od te nove čudnovate koalicije Tadić-Čeda-Čanak. Politika nije baš uvek principijelna, ali ta koalicija je čudna - toliko su se uzajamno blatili, a preokret od dušmanina do bratske saradnje je vrlo neobičan.

Oštri ste kad govorite o SDS I LDP. A kako vi vidite odnos SNS i SPS?
- Odnos Dačića i Vučića je bolji nego odnos njihovih saradnika.

Zamerate li koalicionim partnerima uvrede na račun Socijalističke partije Srbije, poput onih da ste bednici?
- Zorana Mihajlović ima zavidan temperament. Zavidim joj na tom životnom žaru koji je ponese. A ja se plašim žestokih žena.

Mnogi smatraju da SPS mnogo savija leđa i trpi udarce SNS. Da li treba odgovoriti na prozivke?
- Dačićev stav je da u vremenima kad se država suočava s ozbiljnim reformama i iskušenjima postoje veći prioriteti od toga što su se dva funkcionera izvređala na internetu. Interes države nalaže da se temperamentni ispadi političkih funkcionera ne uzimaju ozbiljno.

Glavobolju s vaše strane, čini se, zadaju Ružić i Mrkonjić? Da li su oni opozicija unutar SPS ili govore ono što SPS stvarno misli?
- Odnosi u rukovodstvu imaju dozu ravnopravnosti i nedostatka stroge hijerarhije koja mi se svidela. Volim da kažem da je SPS partija drugova, a ne sledbenika. I tu svako od nas ponekad pretera. S druge strane, dirljiva je ta odanost Stefanovića svome šefu.

Veliku pažnju izazvala je i Mrkonjićeva kritika Prokopa. Da li je, s druge strane, u redu sedeti u Vladi i kritikovati je, što vam spočitava SNS kao argument?
- Milutin Mrkonjić je kao bujica, ko može da ga obuzda... Osetio se prozvanim i reagovao je.

Pominjete Stefanovića, kome biste od ministara dali drugu šansu?
- Platio sam ceh zbog svojih simpatija prema Jadranki Joksimović. Ona se meni sviđa kao pojava. Sav ponosan održao sam u Kovačici govor na slovačkom i rekao da sam došao da upoznam svoju simpatiju. Svi prenesu da sam to rekao, ali ne i da sam ceo govor držao na slovačkom. Ona mi je tad rekla: „Što ste vi, bre, došli kod Dačića, dođite kod nas.“ Odgovorio sam joj: „Niste se vi lično dovoljno potrudili.“ Osetljiv sam na žene s velikim očima koje mnogo pričaju. Imao sam već problema zbog hvale na Jadrankim račun, ali to je prosto jedna erotska fascinacija u tom njenom slučaju. Tu sam potpuno nekritičan.

Vidite li se možda na nekoj ministarskoj funkciji, umesto Tasovca, recimo?
- Tasovac je došao s velikim oduševljenjem javnosti, a odlazi, malo je reći, bez oduševljenja. On je primer da je biti ministar strašni prsten Gondora, da pokvari imidž čoveku. Politika je jedna igra u kojoj čoveka kidaju komad po komad, to lavirint iz kog nema izlaska.
zorana-mihajlovic.jpg
Foto: Damir Dervišagić


Kako su vas prihvatili u SPS?
- Po nekom idejnom profilu, slična mi je Dijana Vukomanović. Nisam znao da je Mrka toliko simpatičan dok ga nisam upoznao. On je kao neki veseli, razbarušeni rođak na svadbi. Slavica Ðukić Dejanović je izuzetno mudra žena, a Saša Antić je beogradski laf u politici.

Neke kolege komentarišu da ste u stranci kao Alisa u Zemlji čuda...
- Politika i jeste Zemlja čuda, samo ne znam ko je onda ludi zec, šeširdžija i mačak koji nestaje... Ne zanima me to. Zanima me da li partija može da ponudi viziju budućnosti.

Da se pozabavimo spoljnom politikom... Kako gledate na odnos Brisela prema Prištini?
- Mi moramo jednom da pitamo Brisel da li zaista toliko voli Albance kad im u svemu popušta. Oni su ko razmaženo dete, skoro je svaki njihov zahtev ispunjen.

Osim što nam oduzimaju teritoriju, Albanci su počeli da nam kradu i istoriju. Svako malo srpsko junak postane albanski.
- Prvo su nam oteli sela, njive, gradove, a sad hoće da nam otmu i pesme. Mi, hvala bogu, imamo dovoljno istorije, koliko god da nam otmu, ostaće nam još. Veći nam je problem to što se Narodni muzej pretvara u mitski Skadar, koji nikako da se završi.

Koliko gubimo time što on ne radi?
- Ima divna izložba o Pupinu, nju vam preporučujem.

Da li je to odgovor - ima drugih muzeja?
- Ima nekoliko institucija koje pokušavaju da nadomeste to što dva velika muzeja - Narodni i Muzej savremene umetnosti ne rade. Ali to jeste neozbiljno. Nadam se da će se završiti, a da ne moramo nekoga da uzidamo u temelje.

Jedna od knjiga koje ste napisali je monografija „Beograd između Istoka i Zapada“. Da li može Beograd da ostane u međuprostoru ili će morati da se prikloni jednoj strani?
- Ovo nije trenutak za priklanjanje. Ulazak u NATO, u trenutku kad oni ulaze u neobičan rat protiv nevidljivog neprijatelja, podrazumeva ogromne ljudske i bezbednosne rizike.

CNN je taj rat nazvao trećim svetskim ratom. Ima li istine u tome?
- Ne bih rekao. Ovo je neobična vrsta rata, jer nema jasnih linija frontova, protivnik Zapada nema glavu. Ovo je rat u kojem je bitniji medijski odjek nego broj žrtava, one su samo deo scenografije. Sukob SAD i SSSR nazvan je Hladnim ratom, ime je zapravo smislio jedan pametan novinar, pa verujem da će opet neki novinar dati pravi naziv za ovu čudnu situaciju, ali to svakako nije treći svetski rat.
jadranka-joksimovic.jpg
Foto: Zorana Jevtić


Kao istoričar, možete li da naslutite kakve probleme u narednom periodu može da napravi migrantska kriza?
- Promeniće potpuno prirodu EU. Najverovatnije će ući u asimetričnu federaciju. Kompromisom sa Velikom Britanijom, EU uvodi drugačija pravila i postojaće nekoliko različitih stepena integracija.

A kad je reč o Srbiji?
- Čekaju nas teški dani. Srbija je zemlja na putu, što je vrlo nezgodno. Milioni ljudi su u pokretu, oni su kao poplava, šta su za njih žica i suzavac.

Postoji li realna opasnost od terorističkih napada u Srbiji?
- Dugo se verovalo da Tunis neće biti meta islamista, pa vidite šta se dogodilo. Posle toga čovek ne može da kaže ne.

O premijeru
NE TREBA POTCENJIVATI KLOZETE

Mnogi kritikuju premijera jer otvara renovirane toalete? Da li ste i vi među njima?
- Ne treba to potcenjivati. Jedan od najlepših tekstova pokojnog Bogdana Tirnanića zove se „Klozetsko pitanje“. Dobri klozeti su znak civilizovane zemlje.

O šefu stranke
DAČIĆ JE KAO TITO

Na koju istorijsku ličnost vas podseća Aleksandar Vučić, a na koje Ivica Dačić, Boris Tadić, Bojan Pajtić...
- Oni su nove pojave, potpuno su drugačiji od vođa naše istorije. Jedino Dačić pomalo podseća na Tita, ima plave oči, dobro mu ide spoljna politika...

POLITIČKI SKENER

- Aleksandar Vučić - Energija
- Ivica Dačić - Mudrost
- Zorana Mihajlović - Ah
- Nebojša Stefanović - Lojalnost
- Ivan Tasovac - Frizura
- Branko Ružić - Fejsbuk
- Boris Tadić - Neiskorišćena šansa
- Bojan Pajtić – Teretana