Holandija i Nemačka žele da otvore pregovaračka poglavlja 23 i 24 do kraja juna, ali Hrvatska i dalje koči pristupne pregovore

Uslovi za otvaranje poglavlja 23 su, prema našem viđenju, ispunjeni odgovarajućim akcionim planom. Stoga se zalažemo za podršku odgovarajućem izveštaju Evropske komisije, stoji u dokumentu nemačkog ministarstva spoljnih poslova, objavio je juče radio Dojče vele.

Međutim, taj radio podseća na tri zahteva države na čijem je čelu Kolinda Grabar Kitarović. Pod jedan: da Srbija ograniči nadležnost za ratne zločine na svoju teritoriju i državljane; pod dva: da ispuni sve zahteve Haškog tribunala, i pod tri: da utvrdi mehanizam prema kojem bi predstavnicima hrvatskih manjina bilo zagarantovano mesto u Skupštini.

Nemci su, kako piše u pomenutom dokumentu, odbili dva zahteva i prihvatili samo onaj o saradnji s Tribunalom.
- Ostaje otvoreno kako će i čime Hrvatska na kraju biti ubeđena da popusti s blokadom - kaže izvor Dojče velea u Berlinu.

Holandsko predsedavanje EU traje do kraja juna i još postoji nada da bi do tada mogla biti otvorena poglavlja 23 i 24.
- Mislimo da je lopta u hrvatskom dvorištu. Kao predsedavajući se nadamo da će Hrvatska signalizirati da je spremna da promeni stav - kaže Dirk-Jan Vermej, portparol holandskog predstavništva u Briselu, i dodaje:

- Do kraja predsedavanja imamo samo šest sedmica, pa se nadamo da će nam Hrvati uskoro saopštiti da su spremni, ali to je do njih.Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde i šef pregovaračke grupe za poglavlje 23, kaže da je, koliko se seća geografije, Hrvatska još na Balkanu i da mu se čini da „mi Balkanci imamo malo taj sindrom da uvek sve najbolje znamo, bolje od drugih“.
- Optimista sam. Nadam se da će Hrvatska pokazati respekt prema mišljenju 27 članica EU da je Srbija ispunila uslove za otvaranje poglavlja 23.