Srpski pravni tim očekuje da MSP odbije hrvatsku tužbu protiv Srbije, kao i da utvrdi da su oružane snage Hrvatske tokom i posle akcije Oluja počinile masovne zločine nad srpskim nadorom, dok su pravni eksperti uvereni da će obe tužbe odbačene

HAG - Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu objaviće presudu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid izvršen na hrvatskoj teritoriji od 1991. godine i 1995. godine.

Saopštavanju presude prisustvovaće ministar pravde Srbije Nikola Selaković.

Srpski pravni tim očekuje da MSP odbije hrvatsku tužbu protiv Srbije, kao i da utvrdi da su oružane snage Hrvatske tokom i posle akcije "Oluja" počinile masovne zločine nad srpskim nadorom, dok su pravni eksperti uvereni da će obe tužbe odbačene.

medjunarodni-sud-pravde-srbija-hrvatska.jpg
AP, Kontratužba 

Očekuje se da će sud najpre izreći svoju odluku povodom tužbe Hrvatske protiv Srbije, koja je podneta 1999. godine, a potom i povodom protivtužbe Srbije protiv Hrvatske iz 2010. godine.

Presuda MSP će biti konačna, jer na nju ne postoji pravo žalbe, a države će biti u obavezi da po njoj postupe.Šef srpskog pravnog tima Saša Obradović rekao je da očekuje da Međunarodni sud pravde odbije hrvatsku tužbu protiv Srbije za genocid ili čak možda i da je odbaci u delu koji se odnosi na 1991. godinu.

"Očekujemo pre svega da Međunarodni sud pravde sutra odbije hrvatsku tužbu, to je ono za naš pravni tim najvažnije i čemu smo posvetili najveću pažnju, ili čak možda i da odbaci hrvatsku tužbu u delu koji se odnosi na 1991. godinu", kaže Obradović.

medjunarodni-sud-pravde-srbija-hrvatska.jpg
AP, Kontratužba 

On je pojasnio da će sud odbiti hrvatski tužbu ili možda i našu protivtužbu ako nađe da tu nema genocida ili ako nađe da država nije odgovorna ali da je recimo bilo genocida, kao što je bilo u slučaju u BiH.

"Sud odbacuje tužbu u ovom našem slučaju, ako nađe da Srbija ne može da odgovara za događe iz 1991. kada nije bila posebna, samostalna država već u vreme kada je postojala SFRJ. To je ta razlika o kojoj će sutra sud možda nešto posebno reći", rekao je Obradović.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi pak očekuje da će i hrvatska tužba i srpska protivtužba za genocid pred Međunarodnim sudom pravde biti odbačene.

medjunarodni-sud-pravde-srbija-hrvatska.jpg
AP, Kontratužba 

On je nedavno, u izjavi za "Mađar so", podsetio da su se početkom 1990-ih godina događali strašni zločini i u Hrvatskoj, ali da za razliku od Bosne i Hercegovine, Haški tribunal nije nikog osudio za genocid počinjen u Hrvatskoj.

"Ne samo da niko nije osuđen, nego niko nije ni tužen za genocid. Zbog toga nije verovatno da će MSP osuditi bilo Srbiju, bilo Hrvatsku, jer je nadležan samo za slučajeve genocida", rekao je Varadi.Bez obzira kakve budu odluke MSP-a po tužbama Srbije i Hrvatske, one su u obavezujuće za sve članice UN.

Ukoliko bi sud izdao neki nalog državi, na primer u pogledu naknade štete, onda bi ta država bila dužna da po njemu postupi.

Međutim, sud u ovoj fazi postupka ne donosi odluku o konkretnoj naknadi štete, već ostavlja izvestan period državama da se oko toga dogovore. Ukoliko do dogovora ne dođe, države bi opet išle pred sud specifiranim zahtevom.

Što se tiče sprovođenja takve odluke njeno izvršenje nadgledao bi Savet bezbednosti UN.Srbija je od MSP zatražila da operaciju "Oluja" koju su izvršile oružane snage Hrvatske proglasi za genocid nad sprskim narodom i tu državu proglasi krivom zbog kršenja Konvencije o sprečavanju genocida.

Pored toga, protivtužbenim zahtevom Srbija je predložila da MSP presudom obaveže Hrvatsku na reparacije Srbima iz Krajine zbog zločina koje su pretrpeli tokom "Oluje".

Zatrazeno je i da se omogući slobodan povratak Srbima koji se još nisu vratili u Hrvatsku, da "Oluja" prestane da se slavi kao nacionalni praznik u Hrvatskoj, kao i da se kazne svi izvršioci zločina.

Ovaj spor počeo je 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije, a usmena rasprava završena je 1. aprila prošle godine.

Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.

Srbija je odgovorila kontratužbom 10 godina kasnije, koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donosi ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske.