Inicijativu za postavljanje spomen-biste u centru Bačkog Jarka pokrenulo je Zavičajno udruženje Livljana i Grahovljana iz tog mesta. Bista je rad akademika Vladimira Jokanovića

BAČKI JARAK - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin danas je u Bačkom Jarku otkrio spomen-bistu Gavrilu Principu.

On je tom prilikom rekao da Gavrilo Princip "nije ni terorista, ni ubica, kako žele neki da ga predstave, već istinski borac za slobodu".

"Da je kojim slučajem Gavrilo Princip rođen u drugom narodu, danas bi o njemu učili kao o heroju i začetniku slobode, ali pošto je rođen u srpskom narodu i pošto se usudio da puca na velike i moćne, postoje neki koji ga nazivaju teroristom", rekao je Vulin.

On je naglasio da je velika simbolika u tome što je bista Gavrilu Principu postavljena u Bačkom Jarku i otkrivena baš danas na dan kada se obeležava 69 godina od kolonizacije kada su u ovo mesto došli Krajišnici.

Vulin je rekao da niko kao prekodrinski Srbi tako bezuslovno i bez kritike ne voli Srbiju.

Oni, po njegovim rečima, dobro znaju koliko im Srbija znači jer je, kako je kazao, uvek bila "pribežište i njihova stopa slobode".

"I zato su prekodrinski Srbi pre 69 godina , kada su dolazili u Bački Jarak i druga mesta u Vojvodini i Srabiji govorili da dolaze kući, jer ovo jeste njihova kuća", rekao je Vulin.

On je na kraju naglasio da dokle god postoji sećanje na Gavrila Principa, Srbija će biti bezbrižna i slobodna. "Najlepša poruka sa ovog mesta danas je poslata tako što su žitelji Bačkog Jarka izveli svoju decu koja se bezbrižno igraju u senci biste Gavrila Principa a njihova bezbrižnost i sloboda je i ta najlepša poruka", rekao je Vulin.

Inicijativu za postavljanje spomen-biste u centru Bačkog Jarka pokrenulo je Zavičajno udruženje Livljana i Grahovljana iz tog mesta. Bista je rad akademika Vladimira Jokanovića.

Tokom svečanosti povodom Dana Bačkog Jarka, koji se obeležava 11. maja, i godišnjice od kolonizacije, okupljenim građanima, pored ministra Vulina, obratio se i predsednik opštine Temerin Đura Žiga i član Rumunske akademije umetnosti Milan Nenadić.