MAŠTA DA ĆE JEDNOM IĆI NA MORE Bane (14) deset godina nema struju, ali vredno uči da postane varilac

KIKINDA - Branislav Čelebić iz Novih Kozaraca kod Kikinde, sa pomešanim osećanjima očekuje 1. septembar i polazak u Tehničku školu. Ovo leto, kao i mnoga prethodna, Branislav je proveo u rodnom selu, radeći po tuđim imanjima, kad mu se ukaže prilika.

- Okle roditeljima para da me školuju i plaćaju put do Kikinde. Majka Desanka trenutno se u bolničkoj postelji bori protiv opake bolesti, a ćaća Branko već godinama ne radi. Zbog nemaštine je srednja škola za moje starije sestre i brata ostala nedosanjan san. Prvi sam u porodici koji će završiti srednju školu. Opredelio sam se za varioca. Oni su, koliko čujem, traženi. Brzo će, nadam se, proleteti tri godine, pa da onda nađem posao i pomognem najmilijima- odlučno će Branislav.

Budućeg varioca ne nervira puno što će u školu u bušnim patikama. Stidno objašnjava da su mu i “ radne i paradne”:

- Navikao sam se na pohabanu odeću i obuću, da mi je stomak više prazan nego pun, ali ne i na mrak. Već deset godina godina živimo bez struje. Nije baš lako učiti kraj sveće. Valjda neće tako biti zauvek. A, ponekad, dok titraji sveće obasjavaju kuhinjski sto za kojim radim domaći, maštam da sam na nekom lepom mestu. Teško mi je da zamislim da sam na moru, jer tamo nikada nisam bio. Maštam da imam veliku radionicu sa hiljadu svetala, da radim, imam svoje šegrte koji vare…A, možda će jednog dana stvarno tako biti, pa da i ja odem na more-govori Branislav.

Dok sluša sina, Branko ćutke guta knedle. Nije mu lako. Otkako je 2009. godine ostao bez posla, nema stalan izvor prihoda:

-Moja osmočlana porodica živi od socijalne pomoći. Koji dinar zaradim, nadničeći po selu. Bez struje smo deset godina, ne znam šta će biti sa bolesnom ženom. Jedinu radost nam je doneo Branislav. Jako bi nas obradovalo da izuči zanat, postane kvalitetan varilac. Ne moram da brinem da li će izrasti u dobrog čoveka. To je već postao-kaže Branko.

- Poznata mi je muka porodice Čelebić i da su dugo bez struje. Mi ih pomažemo u osnovnim životnim namirnicama. Iako problem sa električnom energijom nije u nadležnosti Crvenog krsta, pokušaćemo da utičemo na nadležne da im pomognu. Čelebići kažu da nemaju dugovanja za struju, ali ni novac da bi se ponovo priključili na mrežu. Njima bi svaka pomoć značila. Neophodno je da im se vrati ljudsko dostojanstvo- kaže za Kurir Aranka Felbab, sekretarka kikindskog Crvenog krsta.

Svi koji su u mogućnosti da pomognu mogu da se jave na broj sestre dečaka, Anice Čelebić na broj 062 1950059.