Izlivene su od čistog voska, teške 50 kilograma, a donose ih meštani do česme za koju se veruje da su je podigli Jug Bogdan i devet Jugovića

Velike ratarske sveće svake godine u isto vreme, na Veliki četvrtak nešto posle 16 časova, budu upaljene u manastiru Tronoša.

Kada počne vaskršnji post, sakupljaju se prilozi u vosku ili novcu, za koji se kupi čist vosak. Jedna sveća izliva se u Tronoši, u čemu učestvuju parohijani Korenite i Tršića, a sveća koja se izliva u Zajači prilog je meštana tog rudarskog mesta, Paskovca i dela Gornje Borine.

Sveću u Tronoši izlivaju danas, a oblivaju na Veliki četvrtak, dok se u Zajači sve to obavi dan ranije. Istovetne sveće od čistog, prirodnog voska, teške po 50 kilograma i visoke oko metar i po, meštani Zajače, Paskovca i Gornje Borine u četvrtak donose do česme devet Jugovića u Tronoši, gde se sastaju sa žiteljima Korenite i Tršića, koji nose drugu sveću.

Na mestu gde su prema narodnom verovanju česmu podigli Jug Bogdan i devet braće Jugovića, i gde su danas istoimena česma i kapela velikomučenika Pantelejmona, dočeka ih arhimandrit Nikolaj, duhovnik manastira Tronoša.

Tu se sveće ukrase cvećem i bršljanom i održi molitva, a onda kreće litija. Sveće postavljaju ispred ikona Isusa Hrista i Presvete Bogorodice, gde će biti paljene na sve važnije praznike, i do naredne godine izgoreće skoro sasvim.

Posle godinu dana ostane nekoliko kilograma voska, koji se zatim pretapa s novim tako da svaka nova sveća uvek sadrži deo prethodne. Ovaj jedinstveni običaj u Tronoši traje dosta dugo, kažu da nema pisanih tragova o tome kad je počeo, a smatra se da su ga doneli monasi sa Hilandara, i poštuje se bez obzira na vremenske uslove. Nije prekidan ni za vreme ratova, samo što su tada izlivane manje sveće.
manastir-tronosa-ratarske-svece-obicaji-veliki-cetvrtak.jpg
Zorana Jevtić 

Sveće se zovu ratarske ili oračke jer ih liju ratari, verujući da će biti pošteđeni vremenskih nepogoda i da će im usevi dobro roditi. One ne plaču, odnosno ne kaplju, pa izgore a da „suzu ne puste“. Inače, odnedavno se običaj izlivanja i paljenja ratarskih sveća nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

T. I.