NIJE MOGAO DA DIŠE, GUŠIO SE, A LEKARI NISU ZNALI ŠTA JE: Roditelji su mu biljkom koju svi držimo u kući spasli život

Mladi bosanskohercegovački umetnik Adi Softić godinama se borio sa veoma teškom alergijom - urtikariji (koprivnjače), lekari nisu imali rešenje za njegovo stanje, da bi mu čuvarkuća spala život.

Retke su biljke koje su tako dugo prisutne u narodnoj medicini posebno među ruralnim stanovništvom kao što je čuvarkuća. Još u spisima sačuvanim iz 9. veka, kada nije bilo konvencionalne medicine, u odredbama koje potiču od Karla Velikog u kojima se seljanima nalaže uzgoj 72 važne biljke, u završnom poglavlju stoji: “Svaki seljak treba imati čuvarkuću na svojoj kući”.

Čuvarkuća nije samo dobra za bol u uvetu, već leči i druge boljke. Mladi maglajski umetnik Adija Softića godinama se borio sa alergijom.

“Verujem da će moja priča pomoći mnogima jer, čuvarkuća je biljka bez nuspojava, može je koristiti svako. Pri tom, lako ju je nabaviti. Meni je pomogla da izlečim tešku alergiju, a svedoci smo da su danas, alergije najprostranjenija bolest”, rekao je Adi.

“Imao sam urtikariji, tako su barem lekari zaključili. Bilo je to 1. maja, 2005. godine. Sećam se kao da je juče bilo. Sedeo sam s roditeljima, gledao TV. Odjedanput me je počela obuzimati neka nelagodna vrućina. U ušima zujanje, u očima magla. Mantalo mi se. Stezanje u grudima, grlu. Gubitak daha, užasna panika da ću umreti. Roditelji su mi izmerili temperaturu. Bila je izuzetno visoka i nije prestajala da raste. Uhvatila me je groznica. Mislili smo da je u pitanju grip. Čak su i lekari u JU Dom zdravlja Maglaj, pri prvom pregledu posumnjali na grip. Simptomi su bili “tu negde”. Dobio sam antibiotike, penicilin…malo se situacija smirila. No, pet dana poslije, znatno se zakomplikovala.”

“Počeli su mi oticati zglobovi i vrat, zatim su se po celom telu razlili nekakvi čudni plikovi. Apsolutno celo telo je oteklo, kao kada vas pecne bumbar. Pritom sam imao osećaj hladnoće i ukočenosti, usne su takođe otekle, drhtavica nije prestajala. I užasno me svrbelo. Tada su mi i dijagnostifikovali urtikariju. Isprobavali su na meni brojne terapije, ali, nijedna nije delovala. U očima prisutnih vidio sam beznađe. Njihov pogled kao da je govorio: "Ovo je kraj!”

Pošto terapije nisu delovale, Adijevi roditelji su odlučili da probaju sa čuvarkućom.

”Roditelji su cedili listove čuvarkuće. Taj sok smo dodavali u običnu vodu koju sam pio svakodnevno. Ubrzo su se simptomi počeli povlačiti. Izbacio sam tablete iz terapije, ostao samo na čuvarkući. Najlakše ju je oprati i smiksati u blenderu. Takođe, može se pokiseliti u mlakoj vodi i posle tu vodu piti. Ne znam kako je delovala, ali je očistila moj organizam. Zvanično sam bio izlečen i osećao sam neizmernu sreću što postoji priroda i što mogu normalno živeti. Čuvarkuća mi je vratila djetinjstvo, zdravlje, život…

Međutim, bolest se ponovo vratila.

"Dve godine poslije, isto, iz čista mira alergija je buknula. Čim smo primetili prve simptome, uključili smo kalcijum i čuvarkuću. Stanje se brzo smirilo. Ovoga puta čak nisam ni kod lekara išao”, rekao je mladi umetnik, koji se danas ne koristi nikakve lekove.

(Kurir.rs/Aura/foto Ilustracija/Profimedia)