Dosta više s tim strahom! To nam ne priliči. Ako premijer dozvoli dalju primitivizaciju Srbije i hitno ne zaustavi sveopšti kulovluk, džaba mu truda. Sve što valja pobeći će odavde

Dragan Bjelogrlić, za razliku od većine svojih kolega koje su se razbežale na planine ili u toplije krajeve, ove hladne dane provodi u Beogradu.

Božićni intervju uradili smo kako i priliči ovom velikom prazniku, u snežnoj januarskoj noći na Vračaru, uz kamin i dobro vino. S proslavljenim glumcem i rediteljem razgovarali smo o njegovoj karijeri, sećanju na detinjstvo, politici, srpskoj kulturi...

Po čemu pamtite proslave Badnjeg dana i Božića?
- Najlepše uspomene nosim na Božić, koji sam kao mali provodio kod babe i dede u Barandi. Ispred naše kuće deda je palio veliku vatru. Okupljale su se komšije, palile badnjake i ispijale dedinu rakiju. Neki su se vozili na ukrašenim kočijama kroz selo. Mi deca smo išli od kuće do kuće i „korinđali“. To je stari banatski običaj, recituju se božićne pesmice i dobijaju darovi: „Ja sam mali korinđaš, imaš štogod da mi daš, il‘ vina il‘ rakije, došo Božić kod kapije“. Toga više nema. Možda se nekad vrati.

Šta je po vama obeležilo godinu iza nas?
- Jedna od najsumornijih godina koje pamtim. Ne toliko zbog sveopšteg siromaštva koliko zbog neuobičajene apatije koja je zavladala na svim nivoima. Apatija je najopasnija. Ja se nisam dao. Upravo u toj najtežoj godini pokušao sam da okupim filmske stvaraoce da probamo da se odmaknemo od dna koje smo dotakli. I uspeli smo. Napravili smo veliki pomak, dobili najveći budžet u poslednjih 20 godina. Prava bitka tek predstoji. Nema predaje.

Kakvi izazovi očekuju Srbiju?
- Ogromni. Godina pred nama može biti veoma važna i, iskreno, nadam se da će to i biti. Biće tačno četiri godine kako naprednjaci vladaju. To nije malo. Da vidimo gde smo, kuda idemo, šta je urađeno... Kako nam je to bolje, a obećano nam je da će biti bolje. Da to osetimo a ne da čitamo statistike. Ako ih ne pitamo glasno i jasno, neće nam reći. I dosta sa tim strahom od vlasti. To ne priliči Srbima!

Kako ocenjujete stanje u srpskoj kulturi?
- Kako? Očajno kao i uvek. Ali nema kukanja. Dosta i s tim. Daj da se udružimo svi koji ne želimo da živimo u ovom primitivizmu. I novinari i prosvetari, lekari, sportisti, filmski stvaraoci i svi ostali čija se reč čuje moraju da puste urlik koji kaže: nećemo da nam deca rastu sa ovakvim medijima, da se leče u propalim bolnicama, školuju u obezglavljenim školama, da su im kriminalci idoli, a prostitutke uzori! I moramo da ponudimo rešenje. Svako u svojoj profesiji. Mi smo tu da nudimo rešenja i tražimo od političara da ih sprovode, ako znaju. Ako ne znaju, da nađemo one koji znaju i mogu. Kad to shvatimo, možda nam i krene.

Kako ocenjujete rad premijera Aleksandra Vučića?
- Dobro je što premijer gradi puteve, podiže BDP, pokušava da dovede investitore... Ali, ako dozvoli dalju primitivizaciju Srbije i hitno nam ne pomogne da zaustavimo sveopšti kulovluk koji se ustoličava, džaba mu truda. Srbija se neće reformisati i sve što valja pobeći će odavde.

Svet se uzburkao, plašite li se da ne dođe do opšteg rata?
- Ne, ali plašim se dugogodišnje krize sa sporadičnim, lokalnim ratovima, koji će, nadam se, zaobići Balkan.

Ljubomir Radanov
zoran-djindjic.jpg
Profimedia 

O svom prijatelju
ĐINĐIĆ ZASLUŽUJE FILM

Da li biste i danas odbili da uđete u politiku, kao što ste svojevremeno odbili poziv Zorana Ðinđića?
- Davno sam odlučio da politikom ne želim da se bavim.

Da li vas Zoran inspiriše kao reditelja? Ima li šanse da snimite neki dokumentarac o njemu?
- Dokumentarac ne, to nije moje polje interesovanja. Ali igrani film o Srbiji s kraja prošlog i početka novog veka, u kojem bi jedan od glavnih junaka bio inspirisan likom i delom Zorana Ðinđića, jeste film koji bi svakako bio zanimljiv.

Let iznad kukavičjeg gnezda
JEDVA ČEKAM 150. IZVOĐENJE

Deluje kao da ste se povukli iz pozorišta, igrate samo u „Letu iznad kukavičjeg gnezda“?
- Da. To igram već 10 godina sa ogromnim zadovoljstvom. Ovog meseca igramo 150. predstavu, i prvi put u Novom Sadu. Jedva čekam!

O ULOGAMA KOJE SU MU OBELEŽILE KARIJERU

Ovo nije Srbija za koju je mlad poginuo

Na čijoj strani bi danas bio Sava Sirogojno?
- Sirogojno verovatno ne bi preživeo ovo vreme, kao što nije ni ono. Ako bi i preživeo, ne bi živeo ovde. Nije to ona Srbija za koju je poginuo onako mlad.

Pobegao bi od ljudi

Da li bi Ekser, koga ste tumačili u serijalu „Vratiće se rode“, sedeo danas u vladi ili bio dva metra pod zemljom?
- Ekser je jedini moj lik koji je sve shvatio i pobegao od ljudi u prirodu da samuje. Zato ga, možda, najviše i volim... Posle Kureta.

Ne bi živeo u ovakvoj Bosni

Šta bi danas radio Milan iz „Lepih sela“?
- Uuuh... Ne znam... Ne bi živeo u današnjoj Bosni sigurno.

Indijanci, za vas ću uvek biti kauboj

Šta bi rekao Čika Kure, vaš lik iz filma „Rane“, na sve ono što ne prestaje da nam se događa?
- „Indijanci, za vas će Bogi, Kegni, Klint i Čika Kure uvek biti kauboji...“

Dobio bi otkaz od tajkuna

Kako bi sačuvao svoj radio u današnja vremena Crni, da li bi i na kakve kompromise pristao?
- Ne bi ni imao prostora za kompromise. Otpustio bi ga novi tajkunski vlasnik radija. Verovatno bi pisao blogove i tvitovao.