Prvi naš film gde se hrabrije nešto vidi je Makavejevljev „Čovek nije tica“ iz 1963, gde junakinju koju igra Eva Ras proganja pijani Stole Aranđelović, šiba je, maltretira. Iako se film bavi bračnim odnosima, pojavljuje se i tema koja je bila neugodna za režim...

Film Saše Petrovića „Skupljači perja“ ili „Sreo sam i srećne Cigane“, kako su ga preveli u svetu po stihu pesme „Ðelem, đelem“, pojavio se 1967. i zapalio domaću i evropsku publiku ne samo surovim viđenjem života prečanskih Cigana već i erotskom poetikom. Kad Bekim Fehmiju iz sve snage udari šakama po srči na stolu i, opet smejući se, krvavim rukama dodiruje Oliveru Vučo, koja mu peva na uvo, to je ista radost kojom se živi život, ma bio i bedan.

Cigančicu Tisu siluju kamiondžije, strpaju je u hladnjaču i izbace pored puta, odakle će je pokupiti seoski strvinar na svojim taljigama. Dok im beba umire, Bora i Tisa gužvaju se u budžaku. Ljubav i smrt, smeh i suze, sve je to život i uzimaš kako dolazi.
olivera-katarina-scena-iz-filma-skupljaci-perja.jpg
Privatna Arhiva 

Dok su Holivudom suvereno vladale erotske zvezde Garbo, Ditrih, Teda Bara i druge planetarne lepotice, fabrika snova im je već dvadesetih godina prošlog veka propisala kodeks koga su se svi, do Evrope i istočnih kinematografija, morali da pridržavaju. Doneli su tzv. Hejsov zakon iz 1934, koji je ograničavao dve velike holivudske filmske teme: kriminal i seks i držali se nekoliko postulata.

Ali kodeks je zvanično važio do 1966. godine. Dolaskom televizije, Holivud uvodi ono što sada imamo - rejting do 18 godina. Kriminal i seks nadiru.

CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS