KAKO SU MESECI DOBILI NAZIVE? Izgovaramo njihova imena svaki dan, a ne znamo šta znače

Odakle su meseci kalendara dobili svoja imena? Kratak i najednostavniji odgovor bi bio - stari Rim, ali priča ne prestaje na toj informaciji, jer su pojedinosti pomalo koplikovane.

Drugi mesec je bio april, odnosno aprilis što je na latinskom značilo - otvoriti, pa ćemo sličnim deduktivnim metodom zaključiti kako naziv ima veze sa cvetanjem, to jest otvaranjem pupoljaka, što opet može asocirati na boginju Veneru (grč. Afrodita) koja je rođena iz školjke ili morske pene u zavisnosti od verzije mita.

Treći mesec bio je maj, ili maia koji se povezuje sa Majom, boginjom plodnosti, Merkurovom (grč. Hermes) majkom.

Četvrti mesec jun takođe nosi ime Junone (grč. Hera), boginje braka i rođenja, a znamo da je i dan, danas ovo jedan od omiljenijih meseci za venčanja.

Posle toga dolazi jul, koji se nazivao quintilis, što je prosto značilo "peti mesec", avgust je bio sextilis (šesti), septembar po septem (sedmi), a istom logikom su nazvani i oktobar, novembar i decembar (osmi, deveti i deseti).

Znamo da godina traje 12 meseci, a ne 10, ali treba imati u vidu da takozvane zimske mesece Rimljani jednostavno nisu ubrajali u tom trenutku istorije. Jednostavno se opet čekao mart, koji je počinjao prolećnom ravnodnevnicom. Naravno, matematika je bila itekako razvijena u ovom periodu, te su ipak dodata još dva meseca - januar, nazvan po dvolikom bogu Janusu i februar po februi imenu festivala čišćenja i katarze koji je predstavljao ritualno pranje pred početak proleća.

Rimski kalendar je ipak imao mane jer je bio zasnovan na Mesečevim menama i nije imao striktno određen broj dana u godini, oni su dodavani i oduzimani onako kako je u tom trenutku bilo zgodno. Ali je revolucija došla 46. godine pre nove ere kada je na vlast došao Julije Cezar i doneo novi sistem koji je poznat i danas - 365 dana u godini, sa jednim dodatnim danom u februaru na svake 4 godine.

Ovaj, da kažemo paganski kalendar i dalje praktikuje pravoslavna crkva, zbog čega takozvanu "srpsku novu godinu" dočekujemo 13. januara po gregorijanskom kalendaru.

Cezar, proslavljeni vojskovođa, državnik, mislilac i vladar, je sebi u čast promenio ime quintilisa u julius (jul) jer je tog meseca rođen. Ovu praksu je nastavio i prvi rimski car Oktavijan Avgust, koji je, sami zaključujete, sextilis pretvorio u svoje ime. Ovaj običaj ipak naredni carevi ipak nisu nastavili jer je Avgust ubrzo nakon smrti poistovećen sa božanstvom.