Lusi Noel Marta od Rotesa ukrcala se na Titanik s roditeljima, suprugovim rođakom i služavkom. Roditelji su se iskrcali u Čerburgu. Kada je malo posle ponoći 15. aprila 1912. brod udario u santu, Noel su strpali u čamce kao i sve žene i decu iz visokog staleža

"Kada sam je video kako tiho, smireno i odlučno govori drugima, znao sam da je veći muškarac nego bilo koji na brodu", priseća se mornar Tomas Džons koji je zapovedao njenim čamcem.

Kada je video odlučnu Noel zadužio je da smiruje ostale žene, a kada je shvatio da zna s brodovima, stavio je za kormilo. "Osim što je vodila celo imanje i znala je sve o upravljanju ljudima. Osim toga, znala je da jedri što je bilo jako neobično za ženu u ono vreme" kaže njena praunuka Angela Jang.

Tokom čitave noći, bez obzira na to da li je kormilarila, veslala ili učila druge da veslaju, ili pak smirivala izbezumljene žene, radila je to smireno i odlučno.

I ona, kao uostalom i svi na brodu, nisu mislili da išta tragično može da se dogodi nepotopivom Titaniku. Čak i kad su već bili u čamcima, mislili su da će se svi spasiti. Ali kada se brod prepolovio, kada se čula strahovita buka strojeva koji padaju i kada su se ugasila svetla tek tada je nastala panika.

Grofica, mornar Džons i još dvoje na čamcu nagovarali su ostale da se vrate po brodolomce ali žene su su se uspaničile kako će panični utopljenici prevrnuti brod. "Dame, ako se iko od nas spasi, zapamtite da sam hteo da se vratim. Radije bih se udavio nego ih ostavio" zavapio je Džons. No njegovo ni Noelino uveravanje nije pomoglo. Noel je kasnije zapisala kako su je još godinama proganjali vriskovi utopljenika.
O svom tom užasu,. 33-godišnja grofica nije razmišljala nego je samo uporno i nepokolebljivo smirivala ljude na čamcu.

titanik.jpg
Profimedia 

Kada se konačno vratila u Škotsku, mornaru Džonsu je poslala ugravirani srebrni džepni sat, kao zahvalnicu za sve što je učinio.

"Milostiva, počašćen sam što mi dajete zasluge za moje dužnosti. Moja zadatak je bio da upravljam ljudima u vremenu nesreće. Ali vi ste nas vodili primerom i neizmernom hrabrošću u tim teškim vremenima. Sluga pokoran, T. Džons", pisalo je u odgovoru.

Grofica i mornar nastavili su da se dopisuju sve do 1956, kada je preminula u 76. godini.

(Dejli mejl)