Supermasivna crna rupa u centru Mlečnog puta rodila se, uz masivni blesak, u vreme kad su Zemljom hodali homo erektusi
NJUJORK - To mora da je bio prizor od kojeg se prave religije! Supermasivna crna rupa po imenu Sagitarijus A, koja se nalazi u centru naše galaksije, nastala je pre oko dva miliona godina, uz džinovski blesak, koji je trajao hiljadama godina, tvrde naučnici. To znači da su njenom rađanju svedočili naši preci, homo erektusi, koji su se upravo u to vreme pojavili na Zemlji.
Svetlost
Proteklo vreme i količina energije nastajanja crne rupe izračunati su na osnovu vremena potrebnog detektovanim UV zracima da dođu do Magelanovog potoka, formacije svetlećeg gasa koji velikom brzinom „teče“ na oko 240.000 svetlosnih godina od Mlečnog puta, raspada vodonika u njemu tokom vremena, kao i na osnovu toga koliko je vremena potrebno da ovo zračenje dođe do nas.
Eksplozija je, prema procenama astronoma, bila svetlija od Meseca na noćnom nebu. Možda deluje suprotno logici da crne rupe svetle uprkos tome što od njihove snažne gravitacije ni svetlost ne može da pobegne. Ipak, svetlost koju one mogu da proizvedu ne nastaje u njima, već oko njih, kad ti objekti u svoju okolinu privuku gomilu materije koja se usled velike brzine kretanja zagreva i počinje da svetli. Reč je o pojavi koju naučnici nazivaju „aktivni galaktički nukleus“ (AGN), koji je uzrok toga što centri nekih galaksija svetle.
Revolucionarna nova ideja objavljena je na konferenciji u Sidneju i ponuđena je kao rešenje dve izvanredne galaktičke misterije. Prvi dosad neobjašnjeni fenomen u našoj galaksiji Mlečni put su takozvani „Fermi mehurovi“, koje je 2010. otkrio teleskop Fermi američke kompanije za istraživanje svemira NASA. Naučnici su, koristeći gama zrake ovog satelita, otkrili nekoliko spektakularnih struktura na udaljenosti od 25.000 svetlosnih godina iznad i ispod galaktičke ravni Mlečnog puta.
U aprilu, na sastanku na Univerzitetu Stenford u američkoj državi Kalifornija, predloženo je da su ovi mehurovi nastali eksplozivnim izlivom materije iz Sagitarijusa A. Izvedene simulacije pokazale su da bi energija nastala od AGN bila dovoljna da proizvede ovaj efekat, a prema tadašnjem istraživanju, svetlosni spektakl trebalo bi da se desi između jedne i tri miliona godina, što se uklapa u sliku koju danas imamo o crnoj rupi u centru naše galaksije.
Čudan efekat
Kad je čuo ovo objašnjenje na konferenciji, Džos Blend Hotorn sa sidnejskog univerziteta shvatio je da bi nova teorija mogla da reši još jednu misteriju. Moguće je da Sagitarijus A ponovo proizvede izliv energije i svetlosti nalik ovom koji se desio, što bi bilo katastrofalno za svetove u okolini galaktičkog centra. Moderni ljudi bi, kao i njihovi preci, bezbedno mogli da posmatraju prelepi, čudni prizor. Centar Mlečnog puta je sa Zemlje vidljiv samo na severnoj hemisferi, i to od 20. stepena geografske širine.
Čovekovi preci
Homo erektus na Zemlji se pojavio pre oko dva miliona godina. Da je crna rupa u centru Mlečnog puta nastala ranije, njen blesak bi gledali još raniji preci - homo habilisi. Događaju je možda svedočio i australopitekus sediba, naši bliski rođak čiji su fosili nedavno otkriveni u Južnoj Africi.