BEOGRAD - Apelacioni sud u Beogradu razmatraće u petak na javnoj sednici žalbe na presudu kojom je vlasnik nekadašnje piramidalne štedionice "Jugoskandik" Jezdimir Vasiljević, poznat kao Gazda Jezda, osuđen na pet godina zatvora.
Na istu kaznu u odsustvu je osuđen Podgoričanin Milorad Vukotić - direktor Banke privatne privrede Crne Gore, koji je prvooptuženi u tom procesu, iako je proces zbog malverzacija u toj piramidalnoj štedionici poznat po Vasiljeviću.
Za Vukotićem je krajem 2011. godine raspisana poternica, određen mu je pritvor i odlučeno da mu se sudi u odsustvu.Vasiljević je na dan izricanja prvostepene osporene presude pušten iz pritvora pošto je u njemu odslužio kaznu na koju je osuđen, a u kaznu zatvora mu se, prema presudi, uračunava vreme provedeno u pritvoru.
Vasiljevicev zet i šef trezora Dragan Antonijević, poslovni savetnik Ljubivoje Šundić i advokat Stevan Protić oslobođeni su optužbe.
Ova osporena presuda Vasiljeviću i ostalima izrečena je 20. februara posle više od deset godina suđenja i 20 godina od kraha štedionice u martu 1993.
Taj proces obeležila su bekstva optuženih, protesti oštećenih štediša, razvlačenje imovine Jugoskandika...Vasiljević je dva puta bežao iz zemlje. Prvi put 1993, nakon kraha štedionice, ali je 2000. uhapšen na beogradskom aerodromu Nikola Tesla.
Nakon višegodišnjeg suđenja, Vasiljević je ponovo iz Srbije pobegao 2006. godine i sudenje je tada prekinuto. Zbog toga mu je propalo i jemstvo od oko milion evra hipotekom na kući na Dedinju, koju je za njega založio prijatelj.
Vasiljević je u Centralnom zatvoru u Beogradu bio ponovo od 26. marta 2010. godine, kada je izručen Srbiji iz Holandije, u kojoj je godinu dana ranije uhapšen po srpskoj poternici. Pritvor mu je ukinut na dan kad je izrečena prvostepena presuda 20. februara 2013.
Danas, on hoda uz pomoć štaka i često se žali na loše zdravstveno stanje.Svi optuženi tokom procesa negirali su krivicu za zloupotrebu službenog položaja, prevare i utaje u vezi s piramidalnom štednjom u "Jugoskandiku".
Početkom devedesetih, hiljade ljudi širom Srbije ulagale su novac u Jugoskandik, kako bi uz visoke kamate izvukli veliki profit za kratko vreme.
Mnogi su prodavali nekretnine, vozila i dragocenosti da bi novac uložili u štedionicu i brzo nakon njenog kraha ostali "praznih šaka".Narodna banka Srbije u više navrata pokušavala je da veštačenjima utvrdi tačnu štetu kao i vrednost imovine Jugoskandika.