BANJALUKA, VAŠINGTON - Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) procenila je 1. maja 1996. godine da bi Hrvatska i Srbija vojno intervenisale u dejtonskoj BiH ako bi došlo do stvaranja radikalne islamske države, pišu banjalučke Nezavisne novine.
CIA je o tome obavestila i tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, kojem je taj izveštaj dostavljen nekoliko meseci pre predsedničkih izbora, a uspešna priča u vezi s Dejtonskim sporazumom je, kako se navodi, bila važan segment izborne kampanje."Ako njihovi sunarodnici u BiH budu u opasnosti od poraza u slučaju nastavka borbi ili u slučaju stvaranja radikalne islamske države, Hrvatska i Srbija bi vojno intervenisale", stoji u memorandumu.
Srbi umorni od rata
Kako je otkriveno u ovom dokumentu CIA, jednom od 300 sa kojih je ovih dana skinuta oznaka tajnosti i biće objavljeni početkom oktobra, SAD su ozbiljno bile zabrinute da bi Dejtonski sporazum mogao propasti zbog loše implementacije u civilnom delu sporazuma."Ako ne dođe do poboljšanja u civilnom aspektu, povećaće se disproporcija uspeha u vojnom delu oko razdvajanja zaraćenih strana i civilnog dela. Do decembra očekujemo dalje pogoršanje političkih dogovora iz Dejtona", navodi se u izveštaju.Pod pogoršanjima oni, navodi list, podrazumevaju pojačanje nepoverenja u FBiH i rast uverenja u Zagrebu da Bošnjaci, u stvari, nameravaju da izgrade islamsku državu.
"Bosanski Srbi su umorni od rata, ali plaše se da će ekonomski i politički patiti u ujedinjenoj BiH i mogli bi umesto toga favorizovati ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom", ističe se u analizi. CIA dalje smatra da bi takav razvoj događaja doveo i do otežanog povratka izbeglica, te do daljeg jačanja nacionalista u zemlji, odnosno do jačanja SDA kod bošnjačke populacije i HDZ-a kod hrvatske. Posebno ih, dodaje se, brinu nacionalističke snage u RS, ističući da stalno prisustvo u javnosti Radovana Karadžića i Ratka Mladića "ugrožava kredibilitet Dejtonskog sporazuma".
Balans srpskim snagama
"Mladić ima bespogovornu podršku među svojim snagama, a Karadžić drži moć kroz birokratsku kontrolu SDS-a, što mu omogućava da marginalizuje svoje političke protivnike", navodi se u analizi. Zanimljivo je, navodi list, da u ovom delu očekuju pomoć Slobodana Miloševića, nadajući se da će morati primeniti veći intervencionistički princip da pojača kontrolu nad političkim tokovima u RS.U memorandumu je poseban deo posvećen programu "Opremi i obuči", čiji je cilj omogućiti Bošnjacima nabavku oružja, kako bi, kako je navedeno, tokom 1997. godine ili nešto kasnije postigli balans prema srpskim snagama. Iako je rat završen, nastavak ovog programa pravda se obavezama prema Bošnjacima i smanjenju iranskog uticaja u BiH.
"Program 'Opremi i obuči' je uslov koji su nam Bošnjaci postavili za učešće u Dejtonskom sporazumu. Zbog toga bi prekidanje programa smanjilo našu mogućnost da utičemo na njih, a istovremeno bi došlo do povećanja radikalnog islamskog, a posebno iranskog uticaja, te do smanjenja šansi za zajedničku vojnu strukturu u FBiH", navedeno je u dokumentu. Hrvatska vojska i bosanski Hrvati su sistematski sprovodili politiku spaljene zemlje u Mrkonjić Gradu i Šipovu, stoji u dokumentu CIA iz 29. decembra 1995. godine, pozivajući se na izveštaje UN-a.
"U tim područjima koja će biti vraćena Srbima uništeno je skoro pola Mrkonjića i Šipova. UN zvaničnici izveštavaju da su paljenja nešto smanjena nakon potpisivanja mirovnog sporazuma. Bosanski Srbi su palili kuće u Vranićima i Kolovaricama u blizini Goražda, u područjima koja će biti vraćena pod kontrolu bosanske vlade", ističe se u dokumentu.Zbog bezbednosti svojih vojnika u misiji IFOR, SAD bi u programu "Opremi i obuči" učestvovale prikriveno i koristeći spoljne ugovarače, zaključili su direktori Odbora za nacionalnu bezbednost administracije u memorandumu od 16. novembra 1995. Tako je odlučeno da SAD neće potpisati formalni sporazum s Vladom BiH (Bošnjacima), već će se truditi da zadrže "niski profil", i da deluju "iza scene".
Izetbegović imao naređenje da protera mudžahedine
Program je trebalo da počne da se sprovodi 90 dana nakon razmeštanja IFOR-a u BiH, a u planu je bila i transparentnost prema "svim stranama u shvatanju značaja vojne stabilizacije".Banjalučki Glas Srpske piše da je američka administracija zatražila od tadašnjeg predsednika RBiH Alije Izetbegovića i ministra inostranih poslova Muhameda Šaćirbegovića da 30 dana posle zvaničnog potpisivanja Dejtonskog sporazuma proteraju mudžahedine, iranske gardiste i pripadnike radikalnih islamističkih grupa, ocenivši da su oni najveća pretnja bezbednosti i američkim snagama u BiH.O tom zahtevu svedoči dokument CIA od 4. decembra 1995. godine u koje se navodi da je vlast u Sarajevu obećala da će ispuniti obaveze iz Dejtonskog sporazuma, ali je CIA izrazila sumnju da muslimanska vlast zaista namerava da to učini.
Jasno smo stavili do znanja Izetbegoviću i Šaćirbegoviću da strane snage moraju izbaciti iz zemlje u roku od 30 dana nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Izetbegović nas je uverio da će tako i biti, ali izgleda da on misli samo na malu grupu od 200 muhadžedina, iako je njihov broj znatno veći. Uključivanje mudžahedinskih jedinica u muslimansku vojsku govori da on nema nameru da protera veći deo mudžahedina. Od njega nismo dobili uveravanje da namerava da eliminiše prisustvo Iranaca ili ekstremističkih sunitskih grupa u BiH , navodi se u dokumentu CIA.SAD su, kako se navodi, zatražile proterivanje stranih ratnika bez obzira na to da li se pominju u Dejtonskom sporazumu, a posebno su apostrofirali tri grupe - mudžahedine, Irance i radikalne islamističke grupe.Mudžahedini su ološ, ali veoma motivisana grupa islamskih dobrovoljaca, koji sukob u BiH posmatraju kao džihad. Mudžahedine kojih ima između 300 i 1.500 muslimanska vojska koristi kao jedinice za proboj fronta. Oko 400 njih se već utopilo u redove muslimanske vojske. Vlada očigledno pokušava da ih što više apsorbuje i raspoređuje širom vojne structure , navodi CIA.