Muzika koja spaja različite jezike i kulture

GOKU: Srbija užživala u magičnom ritmu Dalekog istoka!

U saradnji sa Ambasadom Japana i pod pokroviteljstvom kompanije JTI, u nastupu čuvenih Goku bubnjara u sredu užživala je publika u Senti, a veče kasnije i beogradska

Muzičko-scenski spektakl!
Nakon publike u Nemačko,Švajcarskoj, Holandiji, Češkoj i Grčkoj,magični ritam Goku bubnjara iz dalekog Tokija, prodrmao je i Srbiju.

U saradnji sa Ambasadom Japana u našoj zemlji, i pod pokroviteljstvom kompanije JTI, u Senti i Beogradu, predstavila se neobična trupa koju čini jedanaestoro umetnika na taiko bubnjevima. Energični bubnjari su u sredu I četvrtak oživeli tradiciju Dalekog istoka i vrevu modernog zapada. Bili su savršeno sinhronizovani, svirali dinamično i energično, na momente gotovo hipnotišuće:

"Naša muzika zasnovana je skoro u celosti na zvuku japanskih taiko bubnjeva. Uz pomoć njih, mi želimo da ispričamo priču našoj publici i pokrenemo je, izazovemo osećanja... Neke od naših kompozicija prosto teraju publiku da ustane i igra u ritmu dok druge imaju neko dublje značenje, dublje nego što reči mogu da izraze. Te kompozicije teraju publiku da oseća ljubav, mir, nadu i radost", kažže predvodnica ove grupe, Kaoly Asano.

Namera kompanije JTI jeste da sa Ambasadom Japana i ubuduće bude jedan od glavnih promotera japanske kulture u Srbiji i regionu:

"Zbog velikog interesovanja, u dodatnoj sali Doma kulture u Senti, organizovan je direktni prenos koncerta kako bi ih što više ljudi videlo i čulo. Nastavićemo da dovodimo istaknute japanske umetnike i unapređujemo kulturnu ponudu, ali i prijateljstvo i saradnju dve zemlje", rekao je Danilo Stojanović, direktor fabrike JT International a.d. Senta.

Grupa Goku osnovana je 1997. godine u Tokiju. Iste godine debitovali su na tehno festivalu Rainbow 2000., što je netipično za grupu sa taiko bubnjevima. Nastupali su u gradovima SAD, Australije, Meksika, a prvi evropski nastup imali su u januaru 2003. u Austriji, na ceremoniji otvaranja manifestacije Grac - kulturna prestonica Evrope. Jedinstvenom ritmu taiko bubnjeva nisu odoleli čak ni autori “Matriksa”, pa su odlučili da koriste njihovu muziku u filmu.